ОСИМ већ добро познатог захтева да олабавимо везе са Москвом и Пекингом, у врх листе задатака које Вашингтон испоставља Србији сада је избио и један нови – да се наша земља одрекне руског гаса.
О овим очекивањима САД, које парадоксално Србији суштински не нуде никакву алтернативу за „завртање“ гасовода са Истока, отворено је говорио заменик помоћника америчког државног секретара Габријел Ескобар, а након своје шатл-дипломатије у Приштини и Београду.
Он је у среду, у једном од поткомитета за иностране послове америчког Сената, поручио да власти САД позивају државе Западног Балкана, а пре свих Србију, да „траже алтернативу руском гасу, укључујући обновљиве изворе енергије и течни природни гас“. Ескобар тврди и да је око овога „постигнут одређени напредак“ и да су америчке власти близу тога да се „неке земље ослободе потпуне зависности од руског гаса“, не откривајући на који начин би то могло да се реализује.
– Питање зависности од руских енергената није проблем само за Западни Балкан, то је проблем за велики део Европе. У ситуацији са Балканом постоји додатни проблем: они су у великој мери зависни од енергије угља. Имамо свеобухватну стратегију енергетске безбедности у којој је посебна пажња посвећена обновљивим изворима енергије, течном природном гасу, алтернативним снабдевачима и путевима снабдевања. Близу смо ослобађања неких земаља од потпуне зависности од руског гаса. Постоје огромне могућности за америчке компаније у овом процесу – приметио је Ескобар током саслушања у Сенату.
САД су више пута нудиле региону различите изворе снадбевања гасом, укључујући понуду да се руски природни гас замени амерички течним природним гасом, који је много скупљи.
Политички аналитичар Драгомир Анђелковић, каже, за „Новости“, да су нове америчке понуде у најмању руку – непристојне:
– Америка која нам не нуди алтернативу, која прича о течном гасу који недостаје и нама и свима у Европи, захтева од држава као што је Србија да се одричу реалног руског гаса и да себи тако нанесу велику штету. То је потпуна дрскост, било би несхватљиво да на нас врше притисак да купујемо њихов гас и да га имају, јер је он скупљи од руског, а камоли што га немају. Ово је потпуно несхватљиво и говори о томе да Американци у неким стварима потпуно губе компас.
И Дејан С. Милетић, из Центра за проучавање глобализације, сматра да су овакви приступи, у којима се на нас врши притисак да се одрекнемо сопствених интереса у замену за некакве лепе речи о обећања на дугом штапу, у најмању руку неконструктивни:
– Ови последњи захтеви у вези са руским гасом су апсурдни. Не само да нема алтернативе руском гасу, који наша земља набавља по најповољнијој цени, него су оваква спочитавања Србији некоректна и не доприносе побољшању наших односа. Оваквим приступом Ескобар и нова америчка администрација могу само да нас још више погурају ка Истоку.n
ЗАРАЂУЈУ, А НАС НАПАДАЈУ
И ЕСКОБАРОВЕ поруке о сарадњи са Кином, по Драгомиру Анђелковићу, циничне су и лицемерне:
– Оптужују нас за сарадњу са Пекингом, а највеће инвестиције овде заправо су повезане са Американцима и Кинезима. Американци се повуку из Железаре Смедерево, онда Кинези купе. Американци налазишта око Бора препродају Кинезима. Све што су Кинези преузели код нас, мање-више, повезано је са неспремношћу компанија из САД да развијају бизнис у Србији, односно жељом да зараде на сарадњи са Кинезима. И сад, проблем је када ми то радимо, а када они то раде онда је добро.
„БАЛКАНСКИ ТОК“ ДОНЕО СИГУРНО СНАБДЕВАЊЕ
СРБИЈА, осим руског гаса, нема могућности да у скоријој будућности прима плави енергент из било ког другог извора. Стручњаци за енергетику за „Новости“ указују да је течни нафтни гас прескуп и не може да конкурише плавом гориву из цеви ни у цени, нити у количини.
Наша земља је изградњом „Балканског тока“, а крајем године и договором са руским председником Владимиром Путином о снабдевању плавим горивом обезбедила енергетску сигурност, док се многе европске државе, у јеку украјинске кризе, суочавају са бројним изазовима у овој области. Капацитет тог гасовода је 15,75 милијарди кубних метара плавог енергента годишње, и обезбеђује нам потребне количине и за привреду и за грађане.
– У следећих 15 година неће бити на тржишту другог гаса за нас – истиче председник Удружења за гас Србије Војислав Вулетић.
Поводом претераног наглашавања значаја изградње интерконектора Србија – Бугарска у јавности, Милош Здравковић, стручњак за енергетику, указује да нема плавог горива које би могло да потекне тим правцем. Осим тога, његов капацитет је мали, свега 1,8 милијарди кубика.
– Да би гас стизао том трасом до наше земље, мора да се изгради и део гасовода са бугарске стране, као и интерконектор између Бугарске и Грчке, а то није ни започето – објашњава Здравковић. – Такође, још нису кренули радови ни на терминалу у грчкој луци Александруполис одакле би требало да се допрема плави енергент.
Извор: Новости.рс
