ПРЕМИНУО је Данило Шотра, угледни српски спортски новинар и један од оснивача Спортског журнала
Годинама је радио у Спорту, био један од оснивача Спортског журнала и сарадник магазина Кош.
Познат је по рубрици „шеста лична“ у Журналу, у којој је често критиковао лоше ствари у „краљици игара“.
Осим кошарке волео је и пратио и ватерполо, у коме је имао и звање судије.
Поводом ове тужне вести огласио се његов некадашњи колега из магазина Кош, Владимир Станковић. Станковићева сећања на Шотру преносимо у целини:
Отишао је, заувек, још један пре свега дугогодишњи пријатељ и колега – Данило Шотра. Добио је многе битке осим ове последње, извештавао о великим победама или поразима наших тимова и репрезентације, обишао је свет пишући, углавном, о кошарци.
Цео радни век провео је у два наша спортска листа, нажалост покојном Спорту и касније, до пензије, у Спортском журналу. Новинарски је растао уз Милорада Соколовића, некадашњег репрезентативца, који је годинама водио кошаркашку рубрику Спорта. „Соко“ је био као тренер, а Шотра и Власта Игњатовић његови помоћници, тркачи који су бринули да ништа битно не промакне, да Спорт буде увек обавештен, поуздан. Захваљујући вредном Шотри, Спорт је „имао дописнике“ из целе Европе. Из Француске се „јављао“ Шарл Депре, из Италије Дино Соларио, из Немачке Дагмар Шредер…Ко памти Спорт памти и та имане иза којих је био – Данило Шотра. Информације је обично добијао од неког из руководства клуба или репрезентације али је – због аутентичности – потписивао непостојеће људе са сопственим иницијалима.
Данило Шотра је био један од оних кошаркашких посленика који су имали задовољство да прате наш баскет у његовим златним годинама, да описује победе у разним финалима, да интервјуише највеће играчке и тренерске звезде. Признао ми је да је по природи више песимист него оптимист, више је – чини ми се – волео да критикује него да хвали. Дуго је имао рубрику под називом „Шеста лична“. Критиковао је људе или појаве ако је мислио да заслужују.
Дача је био један од оснивача Спортског журнала, листа у коме је уређивао кошаркашку рубрику која је била најбоља у земљи. Ако нешто није било објављено у Журналу било је као да се није ни догодило. Данило Шотра је био вредан човек, понекад тврд у ставовима али доследан својим уверењима и принципима.
Био је мало старији од мене, али знали смо се од 1969. када сам ја почео у дописништву загребачког Вјесника. Често смо путовали заједно, размењивали информације, консултовали се. Неко ће се сигурно изненадити пред податком да је Шотра био ватерполо судија, али свет спорта памтиће га као кошаркашког новинара који је оставио траг у нашем спортском новинарству.
Био је, извесно време, и сарадник овог нашег сајта. Када се уморио престао је да пише, али је преко своје сателитске антене све пратио. Све до пре неки дан док није отишао у болницу.
Људи одлазе, али за некима остају дела. Један од таквих је мој пријатељ Данило Шотра. На хиљаде текстова, од вести са иницијалима Д.Ш. до извештаја „Од нашег специјалног извештача Данила Шотре“ остају као трајно сведочанство о још једном кошаркашком посленику који се придружио све бројнијој и све јачој небеској екипи.
Кошарка тугује – отишао је Шотра.
Извор: Новости
