Посета француског председника Емануела Макрона Москви пре његовог пута у Kијев, наравно, указује да је Европа схватила главно – Русија неће одступити ни у питањима стратешке безбедности, ни у украјинском сукобу, ни у развоју афричког континента.
На заједничкој конференцији за новинаре Владимира Путина и Емануела Макрона, новинари су се фокусирали не само на могућу ескалацију у Донбасу. Овде је председник Русије уверавао да Русија не жели рат, чак је спремна да да политички азил бившем лидеру Украјине Петру Порошенку.
Али француске новинаре мало је занимала судбина Украјине. Најхитнија тема за њих је предвидљиво постала Африка.
Пета република сматра Мали својим неоколонијалним феудом и забринута је због присуства руских приватних војних компанија тамо, пре свега због приватне војске Вагнер. Путин је, одговарајући на питања, нагласио да Русија нема никакве претензије према тој држави нити има везе са војним компанијама тамо.
Али Французи, на овај или онај начин, увек имају свој интерес а он стоји на три кључна стуба:
Прво, њихова компанија Тотал треба да има преференције у земљама у којима се производе нафта и гас као и на Арктику. Друго, француски ловци Дассаулт Рафале морају победити у конкуренцији америчких Ф-35. Треће, у Африци би Париз требало да буде искључиво доминантан.
Што се тиче економије, Путин је уверавао да у Русији послује 600 француских компанија и све оне могу да буду мирне у погледу својих инвестиција. Акумулирани обим инвестиција је више од 22 милијарде евра.
Москва нема ништа против ловаца Дасаулт Рафале, Русија има напредније авионе, укључујући мултифункционални ловац пете генерације Су-57 (према НАТО кодификацији: Фелон – „Злочинац“). Африка је посебно питање.
Питање Африке
Шеф европске дипломатије Жозеп Борел је крајем 2021. године објавио неприхватљивост рада Русије у Африци.
Руски министар спољних послова Сергеј Лавров је у одговору предложио да Европска унија синхронизује акције у борби против тероризма. Не само у Малију, већ „у целом региону Сахара-Сахел“.
Борелова тврдња да је Централна Африка „њихов посао” не уклапа се у реалну ситуацију у којој је Париз традиционално владао. Француска није успела да реши проблем исламског тероризма.
Дошло је са закашњењем схватање да се неће моћи носити без ангажовања спољних снага у антиисламистичкој коалицији. Немци се не рачунају: они уопште не разумеју шта раде у Сахелу.
Али када је Француска одлучила да преформатише своје војно присуство у региону, није могла ни да замисли да ће званичне власти Малија бити толико заинтересоване за партнерство са Русијом. Чим се разговор окренуо руском ПМЦ Вагнер, Французи су се успаничили да би могли бити потпуно истерани.
Неки аналитичари тврде да ову чињеницу Путин користи као полугу притиска на Француску, па није чудно зашто се Париз укључио у преговоре са Русијом.
Поверење у Француску је нова енигма
Логика је једноставна. Афрички лидери немају поверења у француску војску.
Французи не усклађују своје циљеве са легитимном владом, сматрајући староседеоце другоразредним чиниоцима. Чак и да одржи власт, ослањајући се на Французе, руководство Малија неће успети.
Снажна моћ у земљама Сахела не одговара Паризу. Африканци који желе да контролишу концесије и налазишта минерала, захтевајући профит, одузимају Французима дозволе и протерују их кући.
Што се тиче налазишта руде уранијума, тамо француским нуклеарним бизнисменима није потребан конкурент. Руси, по њиховом мишљењу, могу постати делотворни посредници у преговарачком процесу између централних власти и Туарега, који ће довести до примирја.
Да ли је Паризу потребан мир у Малију и мир у суседном Нигеру, где војска помаже француским компанијама да ископају руду уранијума?
Али локалним становницима је потребан мир као ваздух, а у последње време окрећу очи ка Русији у нади да ће им помоћи. У сваком случају, Руси у Африци имају репутацију поузданих партнера, способних да размишљају и о другим стварима не само о профиту.
Позиција Русије
Kремљ још није изразио свој интерес за решавање грађанског сукоба у Малију. Али када је велика утакмица на великом континенту, званичне изјаве нису увек јасне.
Kао и цела светска заједница, Русија се руководи питањима нуклеарне безбедности и неширења нуклеарног оружја. Овај аспект је посебно важан с обзиром на чињеницу да су сепаратисти Малија повезани са терористима из Ал-Kаиде.
Да ли је могуће дозволити да лежишта уранијума буду под контролом исламистичких организација? Очигледно не. И ово није само француски проблем, већ и међународни проблем.
Чињеница да су извори сировина које се копају у суседном Нигеру од стратешког значаја за француску нуклеарну индустрију тешко да брине Русију. Москва је више заинтересована за борбене извештаје из области које су у непосредној близини рудника уранијума, завршава излагање Владимир Јераносјан за Полит експерт.
Извор: Webtribune.rs
