Легендарни новинар и касније амбасадор Србије у Русији Мирослав Лазански је још 2018. године предвидео шта чека Украјину у случају рата са Русијом
„Претпоставимо да Украјина изврши снажан војни удар на Донбас и на Крим и да Руси морају да уђу у рат. Дакле, одговор Руса почиње ударима „искандера” и авио-налетима на штабове, чворишта везе, на аеродроме, складишта горива и муниције, на „паркинге” технике по целој дубини распореда украјинске војске. Руси би у борбу укључили модерна средства за радио-електронску борбу попут система „автобаза”, истовремено би вишецевним ракетним бацачима „смерч” преоравали прве борбене линије Украјинаца“, писао је Мирослав Лазански јоп 2018. за дневни лист Политика, подсећа Ало.
„Истовремено би напред кренуле механизоване извиђачке патроле, оних десет бригада. То би могла да буду одељења са оклопним транспортерима, али и појачане групе с два до три тенка, или два до пет борбених возила пешадије. Њихов задатак био би да открију маршруте кретања противничких тактичких група на удаљеностима 75–100 километара. Покрете тих патрола пратили би ударни хеликоптери, а задатак би им био и да униште противничке патроле и да „опипају” прве линије противникове одбране, или само откривање покрета противникових основних снага.
Од Луганска до Северодоњецка – кључне границе зоне „Север” – само је 60 километара. То значи да би најистуреније руске јединице већ до краја трећег дана обишле Сватово и Славјанск. Четвртог дана би се рат већ пренео у Харковску и Дњепропетровску област. Прва и друга линија украјинске одбране биле би пробијене по целој дубини. Њихове најистуреније бригаде биле би практично разбијене и лишене тешке технике. Зато би преостале украјинске јединице биле принуђене да пређу на стационарну одбрану, тамо где би се затекле.
Шта би у таквој ситуацији могли да ураде Украјинци? У борбу би убацили сву своју расположиву авијацију са удаљених аеродрома. Пре свега са аеродрома на западу Украјине. Али, ни Руси не би седели скрштених руку. Зато би већ у првим данима операције по сваком од тих аеродрома своје „одрадиле” ракете с копна и оне које носи авијација. Наравно, ни Украјинци им не би остали дужни. Аеродроми, транспортна чворишта, мостови и све кључне тачке руске војске уз фронт биле би подвргнуте масовним ударима. Од тог момента почиње незаустављива ескалација сукоба. Јер, онај ко у томе закасни, тај гарантовано губи рат. Војни пораз доводи до опште политичке кризе на страни пораженог, која доводи и до смене власти.
Украјина нема тактичко нуклеарно оружје, али могу ли САД то испоручити Кијеву, или се војно директно умешати на страни Украјине? На екранима радара „томахавци” изгледају као носачи нуклеарног оружја. Ако би само један „томахавк” погодио неки велики град у Русији, аутоматски би уследио одговор. А ако би на крстарећим ракетама биле атомске бојеве главе, сукобљене стране би се нашле пред неизбежном разменом стратешких нуклеарних удара.
Управо зато НАТО и САД неће улазити у рат са Русијом због Украјине“, закључио је тада легендарни новинар.
– Немамо план да распоредимо НАТО борбене трупе у Украјину, наша пажња је усмерена на пружање подршке – изјавио је пре неколико дана генерални секретар НАТО Јенс Столтенберг за ББЦ.
Лазански је, по свему судећи, био у праву.
Извор: информер.рс/ало
