Вредност новчаница није у бројевима, него у детаљима, и што их мање има, више вреде, објашњава за Курир нумизматичар Зоран Илић и открива које новчанице и кованице имају највећу цену
Новцем плаћамо одређене цене, али многе старе папирне новчанице и метални новчићи имају своју цену, посебно када изађу из оптицаја. Нумизматичари кажу да уколико неко има новчанице од 100, 50 или 10 динара из различитих периода наше историје, могу да зараде и до 20.000 евра!
Вероватно сте некада у рукама држали неку од тих новчаница мислећи да су безвредне, али стручњаци кажу да би требало обавезно проверити вредност старог новца јер можда баш тај вреди читаво богатство.
Експертиза
Нумизматичар Зоран Илић објаснио је за Курир које то новчанице у Србији имају велику вредност, колико се често налазе и виђају и због чега су толико привлачне колекционарима и људима који се све више интересују и трагају за овим благом.
ЧИЊЕНИЦЕ/ Највреднији новац
Папирна новчаница од 100 динара из 1884. вреди до 20.000 евра
Новчаница од 50 динара из 1914. године достиже вредност и до 10.000 евра
Новчаница од десет динара из 1885. вреди од 5.000 до 10.000 евра
Ковани новчић од пет динара из 1885. вреди до 10.000 евра
Ковани новчић од два динара из 1885. вреди од 5.000 до 10.000 евра
– Вредност новчаница није у бројевима, него у детаљима, а цена зависи од много фактора, један од њих је број новчаница које су произведене у одређеном периоду, али и време које су биле у оптицају.
Затим, колико је нумизматичарски очувана, да ли је оштећена и колико их има у народу. Што их мање има у народу, њихова вредност је већа. Једна од вреднијих новчаница с наших простора (у зависности од тога колико је очувана) јесте папирна новчаница од 100 динара из 1884. године – каже Илић и додаје:
– Њена вредност се огледа у томе што је она била прва велика новчаница која се могла заменити за пет златника у износу од 20 динара тежине од око 6,5 грама. Тада су се многи људи бојали да држе код себе ову велику новчаницу, а и нису имали поверења у банке, па су их лакше замењивали за златнике. Уколико је ова новчаница екстремно очувана, она вреди и до 20.000 евра. Према његовим речима, огромну вредност има и новчаница од 50 динара из 1914. године.
Направио краљ Петар
Лондонска серија
Нумизматичар Зоран Илић рекао је за Курир да постоји такозвана специјалистичка лондонска серија краља Петра, који ју је направио у нади да ће се после Другог светског рата вратити на власт. Шест новчаница из ове „лондонске серије“, када се појаве, вреде и до 15.000 евра.
Пегави тифус
– Нацрт за ову новчаницу дала је тадашња сликарка Бета Вукановић. Новчаница је била бледобраон боје. Како су то била немирна времена на нашим просторима због ратова, људи су избегавали да држе ову новчаницу у својим рукама јер их је подсећала на болест, на пегави тифус. Она се јако тешко налази и када се појави, вреди и до 10.000 евра.
Такође, он наводи и да је новчаница од десет динара из 1885. године веома ретка, а да може да вреди од 5.000 до 10.000 евра.
– Један део нумизматичара се бави сакупљањем металног новца. Међутим, што се тиче тих новчића, њихова вредност је нешто мања, јер је у тадашњој држави ковано много новца од племенитих метала. Рецимо, новчић од пет динара из 1885. године који је добро очуван може да вреди и до 10.000 евра. Новчић од два динара из тог периода кошта око 5.000 евра, али уколико је дуже време био у оптицају, може да кошта и до 10.000 евра.
Безвредно
Чак и 500 милијарди динара у џепу нема вредност
Грађани Србије преко ноћи су постали милијарди 1993, када је одштампана новчаница од 500 милијарди динара на којој је био Јован Јовановић Змај, али она због хиперинфлације тада практично ништа није вредела. Мада је ова новчаница својеврсна јединствена светска атракција, она и дан-данас нема нумизматичку вредност. Објашњавају да новац добија вредност с временом, као и да постоје новчанице старе и до 100 година које ни данас нису добиле нумизматичку вредност, али саветују људима да овакве раритете чувају за будућа поколења, која ће можда, једног дана, на њима моћи дебело да зараде.
Наиме, ако новац још има и грешку у штампању или ковању, то му вишеструко подиже вредност, па колекционарима буде још занимљивји. Тако, рецимо, ко има пет динара из 1904. године, кованих поводом века Првог српског устанка, на којој пише „Бог чува Србију“, може да их прода за стотинак евра. Занимљиво је да онај ко донесе ону с грешком из ковачнице, на којој је написано „Бог Србију чува“, може да је прода за најмање 5.000 евра.
Извор: Курир.рс/ Александра Коцић
