Српска православна црква и њени верници данас, 14. фебруара, славе Светог Трифуна.
Овај празник је познат и као “Дан вина”, посвећен мученику Трифуну. Данас се у свету обележава Свети Валентин, који се слави као Дан заљубљених.
У народу постоје многа веровања у вези са Светим Трифуном.
На овај дан виноградари излазе у виноград да порежу барем један чокот винове лозе и полију га вином, како би грожђе добро родило.
Ако на Св. Трифуна пада киша, родиће успешно шљива и биће родна година, а ако буде ведро, година ће бити сушна и неродна.
Једно од веровања у народу је, да са овим даном стиже пролеће, да се буди природа и најузвишеније осећање код људи, љубав.
Светог Трифуна славе многобројни еснафи, виноградари, механџије, а на литургијама се помињу страдање светитеља Трифуна.
Српски народ у околини Зајечара посвећује му чак три дана славља, надајући се његовој заштити у зимско време, када вукови наносе огромне штете у тим крајевима, где је овчарство важна привредна делатност.
Свети Трифун се родио у селу Кампсади у Фригији у сиромашној породици. У детињству је чувао гуске.
Од малена на њему је била велика благодат Божја, па је могао исцељује људе и стоку, и отера зле духове.
У то време, Римским царством је завладао Гордијан, чија је ћерка Гордијана сишла с ума, и тиме оцу нанела велику жалост, а лекари нису могли да јој помогну. У Гордијану беше ушао ђаво.
Тада је из луде девојке проговорио зли дух који је рекао да њега нико не може да истера осим Трифуна. Тако је Трифун био позван у Рим да исцели цареву ћерку. Цар му подари многе дарове, које је Трифун при повратку разделио сиромашнима.
Уколико желите да нађете љубав свог живота урадите следеће:
Уђите у двориште цркве, или сопствено двориште у поноћ. Баците семенке (попут семенки сунцокрета) преко вашег рамена изговарајући следеће:
“Распршавам ово семе заљубљен/а,
Ово семе посејаћу у љубави,
Ти, која си моја права љубав,
Дођи по мене и остани док расте,
Баш као и моја љубав према теби”
Овај свети младић је у свом селу наставио да чува гуске и моли се Богу. Поднео је сва мучења с великом радошћу, говорећи:
“О кад бих могао да се удостојим, да огњем и мукама скончам за име Исуса Христа Господа и Бога мога!”
Муке му ништа нису нашкодиле, и мучитељи га осудише на смрт.
Пред смрт Трифун се помоли Богу и предаде душу своју Творцу своме 250. године.
Извор: Курир/Србија јавља
