Амерички генерал Дејвид Табор најавио је ће у Албанији бити формирана војна база због њеног географског положаја, али и одличног партнерства које је САД имала са албанским снагама за специјалне операције. Војни коментатор Владе Радуловић истиче да је у питању померање војних капацитета НАТО-а ка истоку и стварање логистичке централе за Балкан.
Померање НАТО-а ка истокутању командни центар за специјалне операције САД у Европи и да неће сарађивати са другим савезничким земљама, осим са Албанијом, ако не буде постојао обострани интерес. Та база ће бити, по ињеговим речима, релативно мала са 10 до 15 људи, за коју се очекује да ће бити подршка САД не само у Албанији, већ и у земљама региона, укључујући Србију, Хрватску и БиХ.
Померање НАТО-а ка Истоку
Владе Радуловић, војни коментатор, објашњава да је у питању даљи наставак јачања присуства НАТО-а у региону а суштина је, како каже, измештање раније линије која је држала правац Немачка—Италија.
„Та линија се сада померила на исток и у складу са тим НАТО посматра даља јачања својих капацитета не само у Албанији, већ и у дугим земљама региона, као што су Бугарска или Румунија. Када је Албанија у питању, ја ово не посматрам мимо приче око обнављања ваздухопловне војне базе Кучов у Албанији, у који НАТО улаже 51 милион евра, како би могла бити коришћена за операције Алијансе. Радови ће обухватити обнову писте и хангара, како би базу, 80 километара јужно од Тиране, могле да је користе Албанија и НАТО за операције снабдевања, логистику, обуку и војне вежбе. База је изграђена пре више од пет деценија, када је Албанија имала блиске односе са Совјетским Савезом и користили су је бомбардери Ил-28 и ловци МиГ-17. С друге стране, ову нову мини базу НАТО-а не треба посматрати ни издвојено од полигона Криволак у Северној Македонији и његовог оспособљавања, такође од стране НАТО-а“, објашњава Радуловић.
Логистичка централа за балкански регион
Овде се ради дакле, додаје он, о решавању неких логистичких питања и свега онога што ту причу прати.
„Који ће њихов задатак тачно бити, ми то не знамо — то знају само они. Међутим, мислим да ће ту свакако један део одлазити на сегмент који се тиче сарадње са албанским оружаним снагама и унапређења њихових способности и капацитета, с једне стране, а са друге просто покривања дешавања у ширем рејону Балканског полуострва, дакле, Балкана у ширем контексту“, објашњава наш саговорник.
Радуловић истиче да није експлицитно наведено да ли ће се ова база бавити обавештајним пословима, већ да је наведено оно што иначе подразумева рад специјалних снага — елитне јединице које се могу користити иза непријатељских линија, за откривање и борбу против непријатељских циљева високе вредности, као што су артиљерија и ракетни положаји.
Неупоредиво са Центром у Нишу
Њихов опсег задатака укључује и спасавање талаца и евакуацију људи у случају ванредне ситуације, као и хапшење ратних злочинаца, борбу против терориста класичних борбе против тероризма, криминала и тако даље.
„На крају крајева, јединице за неке дуге операције које се баве обавештајним пословима постоје и у другим поставама НАТО-а, односно, у скоро свим јединицама па и онима на Косову и Метохији у оквиру Кфора. Тако да ни у том аспекту то не би представљало нешто посебно ново“, истиче он.
Радуловић такође сматра да не треба никако доводити у везу Руско-српски хуманитарни центар у Нишу са оснивањем ове базе у Албанији, што је истакао и амерички генерал Дејвид Табор.
„Не бих те две ствари доводио у везу, а колико знам, то су пласирали албански медији. То не може ни да се пореди, јер се ради о две супротне ствари: једна је конкретно задужена за сектор ванредних ситуација, а друга се бави снагама за специјалне операције“, каже он, додајући да остаје да се види да ли ће у временима која су пред нама евентуално доћи до промене намене.
За нас би били опасни ако би умешали КБС
С обзиром да је и наш саговорник, а и амерички генерал Табор рекао да ће се амерички НАТО специјалци у новој бази у Албанији бавити и јачањем албанске војске, поставља се питање да ли и на који начин то може по Србију да буде нека претња. Радуловић каже у томе не види неку опасност за Србију, која је и сама чланица Партнерства за мир и има коректне односе са Америком.
„Ми се са њима не слажемо у политичким питањима, посебно по питању статуса Косова и Метохије, али у војном смислу та сарадња одлично функционише. Проблем би био да је реч о успостављању неке институционалне сарадње са Косовским безбедносним снагама, за нас би то био проблем. Међутим, овде је реч о Албанији која је суверена држава и која сарађује са НАТО-ом у оквиру својих партнерских односа, с обзиром да је њихова чланица“, закључак је Радуловића.
Подсећања ради, албански премијер Еди Рама најавио је недавно да ће Америчка команда за специјалне операције Европа (СОЦЕУР) отворити базу у Албанији, а да ће њена улога бити да осигура већу сарадњу с албанским савезницима, важан приступ транспортним чвориштима на Балкану и већу логистичку флексибилност.
Европска команда САД је 14. јануара објавила да успоставља нови штаб на Балкану — јединицу за специјалне операције са седиштем у Албанији, као део заједничких напора америчке владе да повећа утицај Запада и обезбеди стабилност у региону. Јединица ће бити одговорна за обезбеђивање интеракције између америчких и албанских снага, као и за стратешки приступ главним балканским војним центрима.
Извор: rs.sputniknews.com
