Русија је коначно прешла на војну фазу, а цела шала је да нико у Вашингтону не зна како би то могло да се заврши. Нада да Путин само застрашује још лебди у њиховим душама. Али узалуд!
Свако ко се ласка оваквим илузијама у нади да Путин блефира не разуме оно главно – зашто је све ово започео, постављајући немогуће захтеве колективном Западу у пркосно смелом и ултимативном облику, који се може сматрати само као пакет, а одговор мора бити дат искључиво у писаној форми, па чак и у унапред одређеном минималном року.
Одговор на ову загонетку лежи у последњој реченици – Кремљу је потребан писмени одговор. Јасно је да се такви ултиматуми не постављају да би били прихваћени. Путину је заиста било потребно одбијање на папиру. Тада на сцену ступа план Б.
Свим мрзитељима Путина који га проглашавају ђаволом који је изгубио везу са реалношћу, саветовао бих да се сете његове основне специјалности. Путин је по другој професији обавештајац, а по првој је међународни адвокат.
Ово је кључ његовог чудног понашања. Путину је потребан правни документ који потврђује да Запад одбија да пружи безбедносне гаранције Русији и зашто.
После тога, Русији се одвезују руке. Правно, након писменог одбијања да пружи гаранције безбедности, има право да обезбеди своју заштиту на било који начин који му је на располагању. А ових средстава има више него довољно! И Запад зна за њих.
Свима којима је чудно Бајденово понашање, који је почео озбиљно да разматра захтеве Кремља, који су са становишта обичног лаика немогући, предлажем да једноставно укуцају у Гугл претраживач такве баналне упите за претрагу као што су „успешна лансирања Циркона хиперсоничне ракете и стратешке балистичке ракете Булава” и оценити период претраге од најмање последњих 6 месеци.
Истовремено, било би лепо знати који су нови нуклеарни подморнички носачи ракета, укључујући и стратешке, примљени у састав Ратне морнарице Русије у последњих 45 дана и када ће нове хиперсоничне ракете са ваздушним лансирањем ући у службу руског ваздухопловства. И онда помислите да то није све. Нису сви догађаји рефлектовани у штампи.
Узрок Бајденових ноћних мора
Искуство рата у Сирији је Американце много научило – са Русима треба да држите уши и очи увек отворене. Још нису заборавили октобар 2015, када је баш на Путинов рођендан 26 крилатих калибара полетео у једном цугу са неких лансера у Каспијском мору и, летећи 1,5 хиљада км, пао на главе несуђених Алахових ратника у провинцијама Ракка и Деир ез-Зор, пославши их да се састану са Свемогућим много раније него што је предвиђено у Вашингтону.
И то у тренутку када је свих 17 америчких обавештајних служби сложно убеђивало Белу кућу да Русија нема ниједан калибар (бар са таквим дометом), као ни флоту способну да их носи, да не говоримо о Каспијском мору, које уопште није било на картама Пентагона – за једног дубоко препланулог господина, који је тада био привремено регистрован у Белој кући, ово је било потпуно изненађење и засенило последњу годину његовог боравка тамо, са којом се повукао да би написао своје мемоаре под општим насловом „Ја и геније зла Путин“.
Губитници из Ленглија, који су тада преспавали руски „зарђали” Калибар, кренули су у школу да проуче где је Каспијско море, одакле могу да искупе своју кривицу право на сиријски фронт, али ноћне море за Америку нису ту завршиле.
Тек су почеле. Путин је, изгледа, то тек осетио. Тек је почело.
Када је, 4 године касније, бледи Обамин брат, који се повукао на заслужени одмор, који није оправдао наше наде које смо му полагали и пао под теретом интерних корпоративних интрига, Дони Трамп, покушао да одвуче Кремљ у непотребну трку у наоружању, напуштајући ИНФ уговор и плашећи га повлачењем из START II, Путин је, као и увек, љубазно упозорио:
Ако неко има жељу да се повуче из Уговора о смањењу нуклеарног наоружања – наш одговор ће бити моменталан! …
Сви су већ приметили да Путин не баца речи у ветар. Однос снага у свету је веома важан и када Американци покушавају да га разбију изнова и изнова, ми морамо да одговоримо на њега.
И то није манијакална жеља за брисањем носа Американцима, већ сурова нужда изазвана бригом за очување мира у целом свету и, наравно, за обезбеђивање сопствене независности и безбедности. Ако сте обратили пажњу на речи које је Путин тада рекао, а рекао је – одговор ће тек стићи.
А то значи асиметрично (јер у огледалу видите себе обрнуто). То значи да ће се Обамина ноћна мора са Путиновим потписом асиметричног одговора наставити. А ко је рекао да ће бити у нуклеарном авиону? Не. Уосталом, још у септембру 2005. Путин је транспарентно наговестио да је Русија починила технолошки пробој у стварању хипер-оружја:
Развијамо нове стратешке комплексе које нема нико други у свету. Они ће деловати на хиперсонични погон, мењати правац по курсу и висини. Практично нерањив за противракетну одбрану.
Рекао је то још 2005. године! Тада нико није веровао. Нису веровали две године касније, када је Путин одржао свој чувени минхенски говор.
Запад му се тада само смејао: „Да, ко је тај Путин? Колико одељења има? Онда смо се изгубили. Али годину дана касније видели су прве Путинове лекције. У Грузији.
Очигледно, 2008. нису много импресионирали наше „партнере“, јер су шест година касније одлучили да понове грузијски сценарио. Овај пут у Украјини.
После тога, Путин је схватио да се „партнери” не разумеју на добар начин, да ће са њима морати другачије да разговарају. Као што је наш миљеник Дони Трамп рекао: „Ако то не желиш на лош начин, биће горе на добар начин!“.
Али 2014. Путин није послушао савет Неустрашивог каубоја, напротив, јер је тада мало знао о њему (Трамп ће тек две године касније постати председник). Али већ током свог мандата 2018. Путин је прешао са речи на дела.
У Вашингтону су, тада, на тренутак занемели, па су забрљали, онда, су се прибрали и наставили оно што су започели речима „Још лажеш !”. Путин је морао да их врати на земљу, а опет усмено. Слушај, он је тада рекао:
Сви живимо у свету чија је безбедност заснована на нуклеарном потенцијалу. Русија је једна од највећих нуклеарних сила на свету. И, као одговор на изградњу одбрамбеног ракетног система у Сједињеним Државама, ми побољшавамо наше ударне системе. И већ су у служби код нас. Неки… А неки, мислим на систем Авангард, ће бити испоручени у наредних неколико месеци. Апсолутно смо савршени, а стручњаци то разумеју и схватају, претекли смо све „партнере“ и конкуренте у овој области. До сада нико нема високопрецизно хиперсонично оружје! А ми га већ имамо у служби! Ово је модерно оружје високе технологије. Зато нас немојте терати да га користимо.
За оне који не знају или су заборавили, подсетићу шта је Авангард. Ово је још једна опција за нашу нову интерконтиненталну балистичку ракету тешке класе „Сармат“, која је заменила чувену интерконтиненталну балистичку ракету „Војевода“, која је толико ужаснула наше „пријатеље“ да је добила индекс СС-18 „Сатан“ по НАТО класификацији.
Не знам ни које ће име смислити за Сармат, али с обзиром на то да ће у својој бојевој глави бити опремљен ваздушно-стратосферским комплексом Авангард, способним да се креће у густим слојевима атмосфере хиперсоничним брзинама већим од звука 20 пута, што га чини недоступним за системе противракетне одбране непријатеља, онда ће највероватније то бити „Невидљиви сатана“.
Замислите ватрену лопту која јури ка земљи у облаку плазме! То је управо Авангард, који је у металу и композиту оличио сам пробој у технологијама о коме је Путин говорио.
Генијалност наших научника створила је материјале који могу да издрже температуру плазме без распадања. Тајна није само материјал производа, већ чак и његов облик.
Међу вишеструким бојевим главама Сармата може бити од једног до три таква модула, од којих неки могу бити нуклеарни, неки конвенционални, а неки су мамци за повлачење непријатељских противракета (може бити до 15 мамаца).
Дакле, Авангард је у војсци од децембра 2019. године. Опремљени су пуком Стратешких ракетних снага код Оренбурга, који је у саставу Домбаровске дивизије РТС.
Од децембра 2021. године, пук је већ опремљен са шест таквих ракетних система. До сада се као носач за то користила стара совјетска ICBM на течно гориво UR-100N UTTKh, али је за ово заказано прво пробно лансирање најновије тешке вишестепене ICBM Сармат на коју би требало да пређе.
Ако тестови буду успешни, онда ће ове године у трупе ући први узорци наше најновије интерконтиненталне балистичке ракете тешке класе (опремљене ће им бити два дивизиона Стратешких ракетних снага – 62. Узхурскаја код Краснојарска и већ поменута 13. Домбаровскаја близу Оренбурга,
Производ може да достигне максималну брзину до 28 маха (у последњим тестовима 26. децембра 2018. године постигнута је брзина од 27 маха).
Снага борбене опреме је од 800 килотона до 2 мегатоне (Бајдену ће свакако бити доста!). Процењена дужина блока је 5-7 метара. Тело производа је направљено од композитних материјала, који пружа отпорност на аеродинамичко загревање од неколико хиљада степени и поуздану заштиту од ласерског зрачења.
Ово је био главни проблем. Чак смо стајали на корак од затварања програма, јер нисмо имали техничко решење за управљање објектима брзинама већим од 10 Маха.
Након низа неуспешних тестова 2013-2015, када није било могуће решити проблем стабилне контроле апарата и обезбедити његову заштиту од ултрависоких температура, влада је оклевала пред жељом да затвори овај пројекат.
Програмери су тада једва успели да убеде Јурија Борисова (он је надгледао војно-индустријски комплекс из Министарства одбране) да настави са радом.
Све је почивало на законима физике – сигнал није прошао кроз Фарадејев облак (ово је облак плазме који окружује ракету која путује брзином од преко 10 Маха), па је стога једрилица постала неконтролисана.
Коме треба невођена бојева глава? Американци, који су свој хиперсонични развој започели још пре нас, на крају су се повукли, потписавши сопствену немоћ пред законима физике, и генијалност наших научника (а ја ћу их именовати мало касније, домовина треба да зна своје хероје!), ослањајући се на совјетски развој, омогућила је да се пронађе излаз где , чинило се, није било излаза.
Против свих закона физике! Као резултат, имамо хиперсоничне једрилице, које наши противници немају и неће их имати у догледно време. Управо та околност не дозвољава Уморном Џоу да мирно спава.
У септембру 2020. Путин је скинуо тајност са имена главног градитеља комплекса Авангард. Ово је Херберт Александрович Ефремов, највећи конструктор ракетне и ракетно-космичке технике, почасни генерални директор и почасни генерални конструктор чувеног војно-индустријског комплекса НПО Машиностроенија (на челу овог института након смрти академика Челомеја 1984. године).
Његова је колосална заслуга што је у тешким постсовјетским годинама успео да сачува радну снагу предузећа и његов научно-технички потенцијал. Деда већ има 88 година, два пута херој социјалистичког рада (1963. и 2017.), оба пута затвореним декретима (један од двоје људи који су истовремено добили обе ове титуле – добио је GSC SSSR са 29 година, GSC RF – на 84), друге награде се не могу навести (има их више него довољно). Њему дугујемо нашу мирну будућност.
Према речима руског председника Владимира Путина,
Хиперсонична клизна крилата бојева глава Авангард може да пробије чак и обећавајуће системе противракетне одбране маневрисањем по нагибу и скретању (висина и правац – горе и доле, лево и десно – прим. аут.). Његова брзина прелази 20 маха и иде до циља попут ватрене лопте, чија је површинска температура 1600-2000 степени Целзијуса.
Бојеве главе комплекса имају сопствене моторе и могу да маневришу на путањи и по правцу и по брзини. Контролни систем вам омогућава да брзо промените задатак лета и расподелу циљева пре почетка. Борбена опрема може бити возило са вишеструким уласком и има скуп средстава за превазилажење противракетне одбране. Бојева глава је позиционирана као интерконтинентални домет (више од 6 хиљада км).
Заменик премијера Русије Јуриј Борисов је својевремено приметио да стратешки ракетни систем Авангард са хиперсоничном бојевом главом обезвређује све напоре САД уложене у стварање сопственог противракетног система.
Према руским војним стручњацима, за уништавање Авангард УББ потребно је најмање 50 ракета пресретача СМ-3, што у ствари обесмишљава амерички противракетни одбрамбени систем.
Сада разумете зашто Путин може себи да приушти да разговара са Бајденом са позиције снаге?
Али то није све. Значајна предност вођених бојевих глава (УБВ) је и њихова способност да подесе путању са изузетном прецизношћу и постигну тачност која није доступна код конвенционалних бојевих глава.
Ова околност омогућава не само драстично смањење тежине бојеве главе смањењем њене снаге због тачности ударања у објекат, већ и суштински мења сценарио употребе, укључујући и ненуклеарне.
Кинетичка енергија уређаја у овом случају ће бити довољна да погоди командно место, постројење, нуклеарну електрану или други стратешки важан објекат заштићен јаким системом противракетне одбране. Али Американци и даље имају ограничење брзине од 5-6 маха. А ово је њихов плафон.
Закони физике им не подлежу, јер немају свог Херберта Ефремова. Саосећајмо са њима. Када и ако ипак направе свој хиперзвук, ми ћемо већ имати против њега противракетни одбрамбени систем базиран на С-550. И опет ће бити ненаоружани против нас.
Западни стручњаци такође примећују да се Авангард УББ, поред ИЦБМ Сармат, може инсталирати на ракете средњег или кратког домета, од којих се, по достизању задате брзине, може одвојити УББ за напад на циљ заштићен јаком противракетном одбраном. система.
Сва ова драма ће се наставити. Тамо ћемо погледати шта још Путин има да плаши Бајдена и на крају ће изнети главни армиранобетонски аргумент, након чега ће амерички председник склопити договор са Кремљом (нико не зна како ће се завршити, али дефинитивно не и рат у Украјини), завршава анализу Владимир Волконски за Репортер.
Извор: Webtribune.rs
