Британски Телеграф објавио је анализу у којој наводи да руски председник Владимир Путин има пет разрађених сценарија за инвазију на Украјину.
Руски председник Владимир Путин увелико разрађује стратегију за инвазију на Украјину, а један од сценарија како би он могао да спроведе напад на бившу републику СССР јесте и тај да је бомбардује као што је то НАТО учинио с Југославијом 1999. године.
То предвиђају многобројни западни медији, који се ових дана утркују ко ће успети да открије наводне тајне планове руског председника, будући да прошлонедељни америчко-руски преговори нису показали никакав напредак у односима САД и НАТО с једне и Руске Федерације с друге стране.
С тим у вези је Мајкл Кофман, директор руских студија у ЦНА, вашингтонској лобистичкој компанији, рекао за британски Телеграф да у овом тренутку не треба да се поставља питање шта би Путин могао да учини, већ „како би изгледала војна операција која би Русију довела до њених циљева?“.
Према наводима Телеграфа, главна особа која стоји иза стратегије удара на суседну Украјину јесте руски генерал Валериј Герасимов, начелник главног штба руске војске, који наводно разрађује пет сценарија за напад.
Лукашенко у акцији и застрашивање
– Сви причају о инвазији, али могу да се сетим пуно ствари које би Путин могао да учини осим инвазије. А Запад би се опет питао шта може да уради, да ли је то инвазија или није? – мишљења је Орисиа Лутшевич, украјинска аналитичарка у Четам хаусу.
Сличног става је и Роланд Олифант, Телеграфов аналитичар, који верује да би један од могућих потеза могао да укључује белоруског лидера Александра Лукашенка. Он би, верује Олифант, могао да позове руске копнене снаге да запрете северној граници Украјине или пак отворено премештање „миротвораца“ у сепаратистичке републике у Доњецку и Луганску под руском контролом.
– Сваки од тих корака би истовремено добро позиционирао Русију за будући рат и извршио значајан додатни притисак на Кијев и НАТО да склопе споразум – тврди Институт за проучавање рата, лобисти из САД, у студији објављеној прошлог месеца о могућим руским смерницама деловања.
Тешко наоружање и ваздушни напади
Ако застрашивање не успе, Путинов наредни потез би, тврди Телеграф, вероватно укључивао највећу снагу његове војске: тенкове великог домета, ракете, крстареће пројектиле и ваздушне нападе с којима могу некажњено ударати непријатеље издалека.
Украјина ни приближно нема снаге којом би узвратила, а њена противваздушна одбрана је углавном модернизовани ракетни систем из совјетске ере – могла би да сруши неке руске авионе и пружити веома мало противракетног кишобрана.
Такође, војни заповједници би били присиљени да доносе болне одлуке о томе хоће ли бранити системе на бојишту или критичну инфраструктуру. Сваки лансер који би се разоткрио приликом испаљивања одмах би био рањив.
– Украјинска влада је и те како свесна проблема и апеловала је на НАТО за модерне америчке Патриот системе. Засад безуспешно – рекао је Џастин Бронк из Института Ројал Јунајтед сервисис и нагласио како у случају да ракетна и топовска кампања не би успела у свом науму, уследиле би копнене снаге.
Борба за кључни коридор
Неки западни аналитичари претпостављају да ће први потез Русије бити заузимање обалног аутопута М14 који пролази дуж обале Азовског мора између Крима и руске границе. То би вероватно значило пешадију и оклопна возила потпомогнуте надмоћном артиљеријском снагом која пробија коридор од Нозоазовског, кроз обалне градове Мариупољ и Бердјанск, све до Херсона на ушћу Дњепра.
Све ово било би довољно за наношење болног пораза Украјини, а стекли би и предност уколико би то захтевали политички услови и уједно би се осигурао Севернокримски канал, слатководни коридор до Крима који је Украјина прекинула након што се полуострво отцепило од њене територије 2014. године и припојило се Русији.
Додуше, такав напад би се ионако очекивао, тако да би ту било мало елемената за изненађење. Посебно би био тежак Мариупољ, који снажно бране добро укопане јединице које се већ осам година спремају за борбу против такве операције.
А ограничавање операције на тако уском фронту омогућило би Украјини да концентрише своју мању војску како би се суочила с претњом, дајући јој прилику у борби да нанесе велике жртве нападачима – па да их чак можда и порази.
Тотални рат на више фронтова
Вероватно су планери у згради руског Главног штаба осмислили и опције за већи рат који укључује неколико, вероватно истовремених, оси напредовања, оцењујеТелеграф.
Један сценарио укључивао би руске формације које прелазе границу у регије Харков и Луганск северно од јако утврђене линије додира у Донбасу. Украјинске трупе концентрисане на садашњој црти бојишта биле би присиљене да бирају између останка у својим рововима како би се супротставиле претећем пробоју из сепаратистичких република или повлачења како би избегли опкољење и готово сигурно уништење.
Не треба сметнути с ума и да би још једна офензива могла да избије с југа из правца Крима.
Наводни план инвазије, објављен у њемачком Билду крајем прошле године, чак укључује и амфибијску и ваздушну операцију за опкољавање и заузимање Одесе, најважније луке Украјине. Та конкретна идеја, каже Роб Ли, сарадник у Програму за Евроазију Института за спољну политику и бивши амерички пешачки маринац, била би ризична до нивоа која је самоубилачка. Једино што би тада украјинска војска сигурно могла да учини јесте да погоди препуну плажу касетним бомбама или обарајући спороходни транспортни авион пун падобранаца.
Међутим, општи принцип деловања на више фронтова има смисла.
– То би развукло украјинске снаге, наметнуло им дилему око разлучивања који је главни удар, запретило оперативним опкољавањем и имало велику вероватност да ће их одсећи од логистичке подршке – истакао је Кофман и навео да то, с друге стране, тера Украјинце на организовано повлачење, посебно ако претрпе значајан губитак ваздушних снага.
Инвазија на престоницу, Кијев
Главни град Украјине, Кијев, није лака мета. Три милиона људи биће изразито непријатељски расположени према инвазијским снагама. Наиме, стари град и најважније владине зграде концентрисани су на лако одбрањивим брежуљцима на западној обали Дњепра.
Друмски и железнички мостови које би нападачка сила морала да заузме, доминирају стрмином налик литици. Најближи мостови низводно удаљени су стотинак километара, а на северу река је преграђена у велики и непрелазни резервоар.
Додуше, војна сила која би напала из Белорусије могла би поништити те препреке преласком границе на западној обали.
Међутим, Путину можда неће ни требати белоруски фронт, као ни опција да уђе у главни град. С уништеном војском, половином земље под окупацијом, а руским топовима паркираним у домету његове канцеларије, председник Володимир Зеленски вероватно не би имао другог избора него да се преда.
Извор: Република.рс
