Заоштравање монетарне политике САД очекује се већ дуже време, али, све су изненадиле најновије поруке Федералних резерви да ће већ у марту почети с повећањем каматних стопа и престати с политиком из доба пандемије која је подстицала запошљавање, раст, добитке на берзи, али и инфлацију
У децембру је инфлација достигла седам одсто, највиши ниво у скоро 40 година. Према речима Џерома Пауела, председника Феда, инфлација је постала „мало гора“ од последњег састанка у децембр, а подизање референтне стопе Феда, која је на нули од марта 2020., помоћи ће да се спречи укорењивање високих цена.
У намери да одагна страхове да би више каматне стопе могле данаштете економији, први човек Феда уједно је рекао да централна банка може да управља процесом на начин који продужује раст и одржава ниску незапосленост.
„Мислим да има доста простора за подизање каматних стопа без претње тржишту рада“, рекао је, преноси Новац.хр.
Како се у саопштењу Феда не наводи када ће тачно почети повећавање камата, аналитичари сматрају да ће то бити у марту, када би централна банка могла да оконча и програм куповине обвезница, а потом почети да смањује своје билансе.
Биће то прво повећање цене новца од децембра 2018. године, али раније и бржим темпом него што су економисти и улагачи очекивали. Прошли месец званичници Феда предвидели су да ће повећати стопе три пута у 2022., док су тржишта рачунала са четири повећања, у марту за 0,25 процентних бодова, а потом у још два или три наврата до краја године, када би камате могле да досегну један одсто.
Амерички економисти у Дојче банк очекују да ће Фед ове године повисити стопе пет пута, један више од њиховог претходног основног случаја.
Стратег банке Џим Рајд објашњава да је највећа новост то што се овај циклус по висини инфлације разликује од последњег круга пооштравања. Инфлација је знатно изнад циља, тржиште рада историјски ‘затегнуто’ и пројекције раста остају изнад дугорочног потенцијала. Рајд зато сматра да у марту сваки следећи састанак Фед може да повећа каматне стопе за 0,50 базних поена.
Супербалон пред пуцањем
Главни економист у БНП Парибас Маркетс Луиђи Сперанца очекује да ће Фед ове године повећати каматне стопе шест пута. Његова прогноза је да ће на крају 2023. године бити од 2,25 до 2,50 одсто, што је 25 базних поена више него што се предвиђало. Нихов основни сценарио за шест овогодишњих повећања јесте изазов америчким деоницама, али сматрају да само по себи то није довољно да се тржиште избаци из колосека, ако раст зарада компанија остане снажан.
Све до саопштења са седнице Феда да ће ускоро бити потребно повећати кључне каматне стопе, безански индекси били су у позитивном а онда су пали, најпре на Вол Стриту, потом на азијским и европским берзама.
„Корекција’ је заправо почела већ крајем прошле године, али је питање колико ће бити јака, којих размера, да ли ће оне бити подношљиве или је у питању почетак расплета са каквим се свет суочавао крајем 20-их прошлог века, или са финанцијском кризом 2008. године.
Познати улагач Џереми Грентем, који важи за некога ко има истанчани осећај за велике преокрете, ових дана привукао је пажњу тржишта најавом пуцања „супербалона“ америчких деоница с педесетопроцентним падом. Али то није све, отишао је и корак даље. У изјави за Блумберг изнео је још алармантнију поруку – прошло је двадесетпетогодишње раздобље „златокосе“ и да свет треба да се спреми за инфлацију, спорији раст и недостатак радне снаге.
Извор: информер.рс/новац.хр
