Када поноћ стари сат објави, дигни чашу и свима наздрави. Пожели нам здравље и весеље и да Бог нам испуни све жеље! У Приштини Драгачевска труба, Америку покорила Куба. Да Европу гази корак руски, Енглези сви да зборе Српски! А да Папа с’три се прста крсти, све док Путин гаса им не пусти! Бели орао да развије крила, Црна Гора да отера Мила!! Нека јече звона староставна – СРЕЋНА СРПСКА НОВА ПРАВОСЛАВНА !!!
Православна црква данас слави нову годину, која је у народу позната и као мали Божић, јер се на тај дан завршавају божићне свечаности.
У домовима је у сусрет празнику породица на окупу. Трпеза је богата, уз неизоставну празничну печеницу.
Празничну честитку по обичају упућују најмлађи речима: „Честитам Вам Ново лето, што имате да вам је сретно. Што немате Бог ће дати, да вас увек срећа прати“.
Српска православна црква 1. јануара по јулијанском календару слави спомен у част Исуса Христа и Светог Василија, одакле и назив за јулијанску Нову годину – Василица.
На добробит и радост свих који славе. Посебно оних који о Малом Божићу почетак јулијанске године величају и празновањем Светог Василија – Крсног имена.
Обичаји у Србији
Што се Србије тиче, по обичајном календару, вечерас се не спава. Обичај је да се у току ноћи служи врућа ракија, кувано вино и крофне.
Према народним обичајима уочи Нове године спрема се свечана вечера, где укућани са гостима, пријатељима и сродницима уз весеље и песму чекају поноћ. Тачно у поноћ, сви се љубе и једни другима честитају долазак Нове године са жељама за дуг живот, добро здравље и успех у послу. На сам дан Нове године одлази се у Цркву а после се обавља свечани ручак.
Тог дана једе се глава божићне печенице, а то је најчешће глава јагњета или прасета, а домаћице месе новогодишњу чесницу “Василицу”. Поред Нове године, која је позната и под називом Мали Божић, 14. јануара обележавају се још два значајна празника: Обрезање Господа Исуса Христа и Свети Василије Велики. Црква испраћа стару и дочекује нову годину неуобичајеним слављима, на духовни начин, молитвама и богослужењима, али и благосиља све пристојне прославе, без шунда и кича, подсећајући да се у бројним црквеним домовима организују дочеци Нове године.
У неким крајевима Србије спаљују се остаци бадњака, а поред василица месе се и крофне у које се, као и за Божић, ставља новчић.
Такође, верује се да, поред богате трпезе, на овај дан у кућу треба унети неку нову ствар, купљену тог дана, како би кућа и укућани током целе године имали напретка.
Извор: Србија јавља
