ДАНИЛ Медведев је одржао једну од најпотреснијих конференција за штампу у историји тениса.
После онога што се дешавало у финалу Аустралијан опена, у коме је Рафаел Надал победио Данила Медведева, Рус се појавио под новинарима и … мало је рећи, изненадио их.
Због онога што му је радила публика (коју је током меча назвао и идиотима), говорио је овај 25-годишњи тениски ас и о скором крају каријере, и зашто је спреман да не игра на Вимблдону или Ролан Гаросу, али…
Кренимо, ипак, редом.
Након што је водитељ конференције за штампу рекао „Бићемо кратки вечерас, јер је врло касно. Даниле, данас ниси имао среће. Верујем да је тешко анализирати, али да ли би нешто другачије урадио у самом мечу, да ли си причао са тренером?“, уследио је прави мали монолог руског тенисера.
И то врло, врло емотиван.
Редакција „Новости“ вам преноси од речи до речи шта је тачно Данил Медведев рекао окупљеним новинарима:
– Заправо, мало и јесмо причали. Али, ово ће бити мало другачија конференција за штампу, јер ћу да је почнем мало краћим или дужим обраћањем, не знам баш тачно. Пробаћу да скратим. То је прича о једном малом дечаку, који је сањао о великим стварима у тенису. Када сам узео рекет, имао сам шест година. Баш брзо време лети… Углавном, са 12 сам тренирао, играо на неким руским турнирима, а гледао сам, наравно, гренд слемове на ТВ-у, те велике звезде како играју, навијаче који их бодре. Просто, почнете да сањате да и ви будете тамо. Е, онда сам почео да играм неке турнире по Европи. Заправо, сећам се да сам играо на Олимпијсом фестивалу младих, тако некако се звао. Догурао сам до финала. Било је кул. Имали смо нешто као централни терен, у Турској је то било. Могао бих да кажем да је било можда хиљаду људи на трибинама, две хиљаде. Стварно је било дивно тамо. То су били моменти када почнете да сањате о још већим тениским сценама.
Готово у даху, руски тенисер је овако наставио:
– Онда је уследило оно што је значајно за сваког младог тенисера, а то је учествовање на јуниорском гренд слему. Тамо можете да видите и професионалце. На Ју-Ес опену чак можете да једете у истом ресторану с њима! Ето, тако неке мале ствари значе. И, постоје људи који долазе на ваше мечеве, бодре вас, иако можда и не знају ко сте, заправо. Али, подржавају јуниоре. То су стварно дивни моменти. То су тренуци када помислите „Вау, желим да будем на овом гренд слему и играм против најбољих на свету!“. Сећам се, када сам био на Ју-Ес Опену, видео сам како поред мене пролази Џон Изнер. И био сам у стилу ‘Вау, тако је велики! Већи него на ТВ-у“. Стварно лепи моменти. И, онда, не знам… много фјучерс турнира, много челенџера, покушавате да се пењете ка врху на свој начин. Кренете и са великим турнирима. А почели су да се дешавају и неки тренуци у мојој каријери када је овај дечак почео да сумња у то да ли треба и даље да сања о тим великим стварима или не…
Појашњење је одмах уследило:
– Сећам се једног примера. Изгубио сам тесан меч на Ролан Гаросу. Заправо, двапут ми се то десило. А ја, иначе, причам француски. Мислим да сам већ тада био пети међу вршњацима, на целом свету, што није било лоше. Нарочито што имамо стварно одличну генерацију, коју можете и ви да видите. И, сећам, се, изгубио сам од Бенџамина Бонзија, који је сада међу 100 најбољих. Ако се не варам, био је један руски новинар на конференцији. Баш сам се зачудио. „Стварно? Само један?!“. Еј, гренд слем. И, рекао сам себи „Океј, ово је изненађујуће“. Мислим да сам са тим Русом разговорао пет минута. Волим ја да причам са новинарима. Затим, сећам се, изгубио сам у напетом мечу од Пјер-Игоа Ербера. А водио са 2:0 у сетовима. Стварно невероватан меч. Он га је одиграо нестварно. А ја волим такве мечеве, зато ми се тенис и свиђа. Био сам тада на корак да уђем у Топ 10 (АТП листе). Што се мојих вршњака тиче, мислим да сам био трећи тада, ту су испред били Зверев и Доминик (Тим), али он је мало старији. У сваком случају, дођем на прес конференцију… Био сам мало нервозан због навијача и свега. Хтео сам да се само кратко обратим јавности, да на све одговорим са две речи. А био је ту само један новинар! Мислим да је у питању био Италијан, нешто ме је питао, а ја сам рекао две речи и више није било питања. Било је ту неколико Руса, који су ме нешто питали, али… ето, тај дечак је почео да сумња у то да ли треба да и даље сања велике ствари.
Још увек без давања прилике новинарима да му поставе питања, Медведев се одмах осврнуо на то шта га је заболело на Аустралијан опену:
– Нећу да објашњавам тачно, али данас, током меча (са Надалом, у финалу), схватио сам да ћу убудуће играти тенис… Заправо, то је сад мало и смешно. Причао сам о новинарима, а ја стварно волим да разговарам с вама, мислим да то и сами видите. Али, то није поента. Причао сам само о неким моментима када је један дечак престао да сања, а данас је био један такав тренутак. Нећу вам рећи зашто. Али, рећи ћу вам да ћу од сада играти само за себе, моју породицу, за људе који верују у мене и, наравно, за све Русе, јер сам осетио много подршке овде. Овако ћу то да вам саопштим. Ако се деси да се организује неки турнир на тврдој подлози у Москви, пре Ролан Гароса или Вимблдона, има да идем тамо чак и поцену да пропустим Вимблдон или Ролан Гарос, или неки други велики турнир. Овај дечак је престао да сања. Овај дечак ће играти само за себе. И то је то. То је моја прича. Хвала вам што сте ме саслушали, људи. Сада можете да ме питате о тенису или нечем другом.
Чекајући питања, Медведев је добацио „О свему могу, али не више о овој причи“, а онда је упитан како се осећао када су му навијачи звиждали током финала Аустралијан опена.
Рус се осмехнуо, јер је то била и поента његовог излагања, па одговорио на следећи начин:
– Даћу вам један мали пример. Пре него што је Рафа сервирао, чак и у петом сету, десило би се да неко узвикне „Идемо, Данил!“. Не би ме чудило да је то била само једна особа. А хиљаду људи би одмах реаговало са „Псссссст! Пссст! Псссст!“. А када се добацивање (у корист Надала, што је Русу сметало) дешавало пред мој сервис, такво ућуткивање се није чуло. Знате, то је разорачавајуће. То је непоштовање. Не-по-што-ва-ње. Нисам сигуран да ћу после 30. године играти тенис, изненадио је присутне Данил Медведев и, уз још једну похвалу новом шампиону Аустралијан опена, почео да приводи ову несвакидашњу конференцију за штампу крају.
Победници Аустралијан опена
Новак Ђоковић – 9 титула
Рој Емерсон 6
Роџер Федерер 6
Џек Крофорд 4
Кен Розвел 4
Андре Агаси 4
Џејмс Андерсон 3
Едријан Квист 3
Род Лејвер 3
Матс Виландер 3
Рафаел Надал 2
Борис Бекер 2
Џон Бромвич 2
Ешли Купер 2
Џим Куријер 2
Штефан Едберг 2
Родни Хит 2
Јохан Крик 2
Иван Лендл 2
Џон Њукомб 2
Пит Сампрас 2
Франк Сеџман 2
Гиљермо Вилас 2
Ентони Вајлдинг 2
Пет О’Хара Вуд 2
Извор: Новости
