НОВАК Ђоковић још увек не зна да ли ће бити депортован из Аустралије, али јавност сада може да се упозна са жалбом коју је поднео на одлуку власти да му се укине виза.
Подсетимо, Ђоковић је слетео у Мелбурн у среду, нешто пре поноћи по локалном времену, убеђен да је испунио све услове за улазак у ту земљу: Тениски савез Аустралије га је обавестио да је испунио услов за медицинско изузеће од вакцинисања против САРС-ЦоВ-2 типа коронавируса, он је попунио формуларе и добио дозволу да се укрца у авион у Дубаију, али је по слетању најпре задржан на аеродрому, а онда му је изречена мера одузимања визе, што за собом повлачи депортацију.
Како се Новак жалио на ту одлуку, те није желео да се првим летом истог авио-превозника врати у град из ког је полетео ка Аустралији, одведен је у имиграциони хотел на ободу Мелбурна, где и даље чека судску одлуку о жалби.
А сада су аустралијске власти обелоданиле цео текст те жалбе, која је написана на 35 страница.
Спортска рубрика „Новости“ вам преноси најзанимљивије детаље из тог документа, о коме ће се надлежни судија изјаснити у понедељак, 10. јануара, до кад ће Ноле свакако остати у сада већ чувеном „хотелу“, у коме су поједини имигранти заточени већ девет година.
Сегмент први: Упознавање са чињеницама
1. Ђоковић је дошао у Аустралију непсоредно пред крај 5. јанаура, а са циљем да се такмичи на Аустралијан опену који почиње 17. јануара
2. Ђоковић је имао визу за Привремену активност (подкласа 408), у даљем тексту „виза“, која му је издата још 18. новембра 2021. Као ималац те визе, Ђоковић је имао дозволу да путује, уђе и остане у Аустралији. Та виза, односно право да уђе и буде у Аустралији, није условљена ни на који начин његовим статусом вакцинације.
3. Ђоковић је 30. децембра 2021. добио писмо од Главног медицинског официра Тениског савеза Аустралије (у даљем тексту „Сертификат о изузећу“) у коме се наводи да је добио „Медицинско изузеће од Ковид-вакцинације“ на темељу тога да се недавно опоравио од Ковида. Тај серфитикат наводи и следеће:
а) Датум првог позивиног Ковид ПЦР теста је забележен 16. децембра 2021, у овом тренутку (када је објављен Сертификат о изузећу, прим. прев.) прошло је 14 дана, а господин Ђоковић није имао ни грозницу ни респираторне симптоме Ковида у последња 72 сата;
б) Сертификат о изузећу је издао Независни стручни медицински одбор за проверу, ког је ангажовао Тениски савез Аустралије;
б) Одлука тог одбора је прегледана и подржана од независног Медицинског одбора за проверу изузећа, који је формирала Влада аустралијске савезне државе Викторија;
г) Услови за изузеће се поклапају са препорукама које је поставила Аустралијска техничко-саветодавна група за Имунизацију (у даљем тексту „АТАГИ“ (важна скраћеница, представља пандан нашем Кризном штабу и појављиваће се неколико пута у наставку текста, прим. прев.);
4) Ђоковић је такође добио, 1. јануара 2022, документ Одсека унутрашњих послова (ОУП) поводом његове „Аустралијске путничке декларације“ (АПД). У тој АПД се наводи да је „господину Ђоковићу дозвољена путничка декларација“ те да „све индикује да је изашао у сусрет свим неопходним захтевима за путовање и долазак у Аустралију без боравка у карантину, што је дозволила надлежна институција његовог доласка“, у овом случају савезна држава Викторија.
Имајући у виду да је:
1) имао визу коју није условљавала ниједна релевантна ствар;
2) имао је сертификат о медицинском изузећу од вакцинације, издат од организатора турнира, а који је издат после прегледања од одбора који је формирала Влада државе Викторије;
3) да је добио документ Одсека унутрашњих послова да је испунио услове за путовање без смештања у карантин
Ђоковић је схватио ситуацију тако да има право да уђе у Аустралију, и у њену савезну државу Викторију, и да учествује на Аустралијан опену“, наводи се на почетку жалбе.
Сегмент други: Грешке у процесу
У жалби се потом истиче да је представник Одсека за унутрашње послове (у даљем тексту „Делегат“) на аеродрому Мелбурн прилично малтретирао Новака Ђоковића, наводећи га и на погрешне потезе, онемогућавајући му ваљану правну помоћ и слично.
Ево неких детаља из жалбе:
– Око 04.11, 6. јануара, Ђоковић је обавештен да постоји намера да му се откаже виза по члану 116 Акта о миграцијама 1958. (у даљем тексту „Обавештење“)
– Разговор са Ђоковићем је почео око 06.07
– Око 7.29 Делегат је донео поменуту Одлуку (о одузимању визе)
– Око 7.42 Ђоковић је о томе обавештен
– После тога је Ђоковић одведен у Парк хотел, где је и до сада задржан, уз одбијање његових захтева да се измести у неко пристојније место које би му омогућило да тренира за Аустралијан опен ако жалба уроди плодом.
– Министар унутрашњих послова је, отказујући визу, прекршио члан 119, став 1, Акта о миграцији јер није о томе ваљано известио Ђоковића, нити, како то Акт предвиђа, добио повратну информацију од Ђоковића да је разумео све што му се ставља на терет и то прихватио, или, ако није прихватио, да је објашњење зашто му се виза ускраћује рационално и разумно, што Ђоковић тврди да није био случај.
– Коначно, одлука Министра да откаже Ђоковићу визу може бити правно ваљана само ако је донета у временском року које дозвољава Акт, или, у супротном, у склопу добре правне праксе (за шта Ђоковић тврди да није било случај), као и у склопу ваљаног процедуралног доношења одлука, укључујући и дужину разговора и тајминг доношења одлуке (што Ђоковић тврди да, када се о ваљаности тог поступка тиче, није био случај).
О томе кроз шта је све Ђоковић пролазио током испитивања на аеродрому и „слања на одмор, до јутра“, које се уопште одмором није могло назвати – нешто касније, а сада ћемо се осврнути и на још неке важне детаље из жалбе које је спортска рубрика „Новости“ уочила у документу који је предат суду:
Можда најважнија је тачка 23 жалбе, у којој се врло јасно наводи следећа тврдња Новакове одбране:
1) Ни „Акт о био-безбедности Аустралије“, нити било који други правни инструмент који из њега проистиче, нема као стриктно правило да „нико не може да уђе у Аустралију ако није вакцинисан“, или да је услов да има некакво „изузеће“.
У тачки 26. наводи се да је је Одлука о укидању визе коју је донео Делегат „поткрепљена позивањем на члан 116, става 1, тачке е, д, и, Акта о миграцији“, али не постоји ниједан правно ваљани разлог у тим члановима због ког би се Ђоковићу одузела виза.
Адвокати чак наводе да је Делегат можда могао да се позове на 119. члан поменутог Акта, али да ни услови из њега нису били испуњени да би дошло до одузимања визе, те да, када „како је то случај и са члановима 118 а и 124-1, само Обавештење (о укидању визе) је ништаво, па по томе не постоји ни основ за њено укидање, а ништаво је и Коначно решњење Делегата о укидању Ђоковићеве визе.
Адвокати су се притом позвали на случај при Федералном суду Аустралије, Гуклукол против Министра унутрашњих послова, када је је врло сличну ситуацију Суд у образложењу прихватања жалбе навео да „једном када се направи грешка у самом процедуралном процесу, а тиме и у стању свести (окривљеног), свако наредно спровођење силе за собом носи правосудну грешку јер не постоје околности на које се та сила позива“.
У тачки 34 жалбе, Ђоковићеви браниоци наводе да је Делегат истакао да се „претходно инфицирање Ковидом не сматра медицинском контраиндикацијом за Ковид-вакцинацију у Аустралији“, али да такав став није уопште предвиђен Био-безбедносним актом. У следећој тачки, адвокати наводе да је Ђоковић јасно указао делегату шта пише у АТАГИ смерницама, односно како је тамо дефинисана „медицинска контраиндикација“, али да то уопште није узето у обзир. Ђоковић је наглашавао да се, управо према наведеним АТАГИ прописима, недавна Ковид-инфекција сматра контраиндикацијом за вакцинисање, али је Делегат одбио да то узме у обзир.
Сегмент трећи: Малтретирање од стране представника Одсека за унутрашње послове
Већ у тачки 36 одбрана наводи да је у Образложењу одлуке о одузимању визе „Делегат користио пасивни облик … ‘није узимано у обзир’ (оно што је Ђоковић тврдио о недавном инфицирању као разлогу за неподвргавање вакцинацији, прим. прев) … али није објаснио – од стране кога то није узимано у обзир? То снажно указује да је Делегат градио свој став на информацији или смерницама неког другог извора, или политике.
Ово се снажно види и у изјави Одсека за унутрашње послове, од 5. јануара 2022., док је господин Ђоковић летео ка Аустралији. У том саопштењу се на више места указује на аустралијске ‘стриктне граничне захтеве’ и наглашава се да невакцинисане особе могу да уживају исте путничка права као потпуно вакцинисане особе ‘само ако покажу прихватљив доказ да не могу да буду вакцинисане из медицинских разлога’. Али, као што смо навели у претходним члановима жалбе, не постоје ‘стриктни гранични захтеви’ да особа буде вакцинисана да би ушла у Аустралију. То није предвиђено ни у Акту, ни у Регулативи, ни условљавањем у Ђоковићевој визи, ни у Био-безбедносном акту, ни на који начин. Ипак, само истицање важности некаквих ‘стриктних граничних захтева’ сугерише да постоји нека друга политика или принцип који се користи у овом случају, наводе Ђоковићеви браниоци.
Даље, у тачки 61 жалбе, адвокати наводе да је Ђоковић у једном тренутку прекинуо Делегата речима „Извините, али то није тачно“, када је овај истакао да се „претходна Ковид-инфекција не узима у обзир“, али иако је Ђоковић инсистирао на детаљима из Медицинског изузећа, Делегат није желео да то узме у обзир, што адвокати називају „јурисдикцијском грешком“, коју касније и наводе као један од разлога за прихватање ове жалбе.
Адвокати истичу да је Ђоковић пружио доказе у виду недавног позитивног Ковид теста од стране Института за јавно здравље Србије, затим да је дао налазе најпре једног лекара, др Бордерика, те потом још двојице, који су му потврдили да има разлога за медицинским изузећем (од вакцинације, услед недавног инфицирања), а управо су ти документи и разматрни од стране две групе аустралијских стручњака које су му, на крају крајева, и издале званичан Сертификат о медицинском изузећу. Зато браниоци наглашавају да је Делегат бесправно тражио некакве доказе на основу Био-безбедносног акта, и то на основу непостојећих прописа, па када је утврио да „господин Ђоковић нема те доказе“, започео је процедуру укидања визе.
Хронологија малтретирања на аеродрому
Адвокати наводе следеће у жалби:
Око 00:21 и 00:52, уз кратку паузу од неколико минута, Делегат је интервјуисао Ђоковића
Око 03.55 Делегат је обавестио Ђоковића да ће саставити Обавештење. Оно је састављено у 04.11. Делегат је тада обавестио Ђоковића да му даје 20 минута за додатно изјашњавање о Обавештању.
Ђоковић је затражио од Делегата да сачека до 08.00 како би могао да позове Тениски савез Аустралије и „проба да схвати шта се дешава“, а после нове размене речи, Ђоковић је још једном затражио више времена, како би добио више информација од свог агента. Делегат је тада рекао да ће и он „причати са својим шефовима“.
Око 05.20 Делегат је потврдио да је Ђоковић замолио за више времена како би се окрепио и „поново причао са својим правним саветником“, и да је затражио да се настави са сучељавањем у периоду од 08.00 – 08.30. Делгат је тада рекао да је „то апсолутно у реду, причао сам са својим надлежнима и они су више него радосни што могу да Вам омогуће време за одмор“. Разговор је стога прекинут у 05.22, а Ђоковић је изведен из аеродромске собе за интервјуисање.
Следећи период који се спомиње у транскрипту је 06:07. Али, Ђоковић има доказе да су се значајне ствари дешавале и у међувремену, иако их нема у званичном транскрипту, јер се нису десиле у соби за интервјуисање. Док је Ђоковић чекао на софи, испред поменуте собе, а чекао је да се припреми кревет на коме би бар мало могао да предахне, пришла су му двојица Делегатових Супервизора. Они су га питали да да ли би желео да се одмори до 08.30, а том приликом је изречено следеће:
Ђоковић је рекао да жели да се одмори, али, као што је и раније навео, „да такође жели помоћ и правну подршку и савет његових представника који тренутно спавају, па је тешко неког од њих ангажовати у ово доба“.
Супервизори су рекли Ђоковићу да његови правни заступници неће моћи да се жале на одлуку о отказивању визе све док се не донесе сама одлука о отказивању. Томе је један од њих додао и следеће: „Што пре се донесе одлука, боље је за Вас (Ђоковићу) и Ваше представнике, јер ако не откажу визу, онда свакако можете већ сада да идете у Мелбурн или где ћете већ одседати, али ако Вам се откаже виза, онда Ваш правни тим зна шта му је чинити и може да почне са одбраном“.
Ђоковић је тада рекао да мора да прича са неким и да размисли шта му је чинити, јер је био збуњен. Супервизори су га оставили, а он је одведен до кревета који му је био спремљен у суседној соби, што се десило око 05.30.
Не задуго после тога, али веома раније у односу на очекиваних 08.30, заправо негде око шест часова ујутру, Делегат и његови надлежни су пробудили Ђоковића. Постојала је још једна размена речи у којој је Ђоковић истакао да би желео да се сачека до 08.30, док га је један од супервизора притискао да се сагласи да се одлука (о укидању визе) донесе одмах. На пример, Ђоковић каже да жели да сачека до пола девет, а супервизор каже да је „Ђоковић већ истакао да нема ништа више да дода“. На то је Ђоковић рекао да би ипак могао да дода нешто кроз неколико сати, после разговора са правницима.
На неколико страница транскрипта, види се да је супервизор је притискао Ђоковића да се, једноставно, интервју настави одмах, а Ђоковић је већ тада формирао мишљење „да ће ми отказати визу, то је очигледно“, па обесхрабрен, уверен да нема више избора, пристао да се с интервјуом већ тада заврши.
Интервју је прекинут у 06.14, а у 07.29 Делегат је донео Одлуку о поништавању визе. Десет минута касније вратио се у собу за интервјуисање и у 07.42 Ђоковић је обавештен о поменутој Одлуци.
Адвокати у жалби потом наводе да је:
Прво, Ђоковић је у путу провео 25 сати, и Делегат је јасно могао да из путничке карте и пасоша да види да је Ђоковић управо довршио дугачак лет из Дубаија;
Друго, да је Делегат могао да види и шок, и изненађење и конфузију Ђоковића који је био убеђен да је урадио све што је од њега захтевано да уђе у Аустралију, а притом није разумео какве додатне информације Делегат од њега тражи;
Треће, Ђоковић је константно тражио додатно време да прича са људима из Тениског савеза Аустралије, агентом и својим адвокатима, како би што боље одговорио на питања Делегата;
Четврто, делегат се сагласио да дозволи Ђоковићу одмор до 08.30, како би се и одмори и причао са ТС Аустралије, агентом и адвокатима. (Што није испоштовано, прим. прев.);
Пето, Ђоковић је потом притиснот од Делегатових супервизора да се опет посвети интервјуисању, а они су га притом наводили да би му било боље да то одмах ураде, и да је за њега боље ако се одлука одмах донесе, уместо да се чека да се Ђоковић консултује са својим правним представницима.
Закључак
Да је Ђоковић добио више времена за одбрану, односно консултовање са ТС Аустралије и својим правним представницима, могао би да јасно назначи Делегату:
ФОТО: ЕПА
1) да АТАГИ смернице недвосмислено указују да претходна инфицирања смањују ризик од поновног инфицирања најмање у наредних шест месеци;
2) да управо АТАГИ предлаже људима који су имали ПЦР потврду САРС-ЦоВ-2 инфекције да се не вакцинишу у наредних шест месеци, што је привремено изузеће „услед акутног већег медицинског обољења“;
3) могао је да изнесе додатне детаље о сопственом медицинском изузећу, као и податке о анонимности под којом се о том изузећу одлучивало, о еминентности чланова обе комисије, и слично;
У закључку жалбе се наводе и неки други аустралијски прописи на које је Ђоковић могао да се, што у процедуралном, што у медицинском смислу, позове да му је дозвољено да контактира правне представнике, па се адвокати надају да ће све наведено (а укупно је жалба исписана на 35 страна + силни докази, од транскрипта интервјуа на аеродрому, до медицинске документације), бити довољно да се укине одлука Одсека за унутрашње послове и Новаку Ђоковићу дозволи боравак у Аустралији, тиме и учешће на Аустралијан опену.
Извор: Новости
