Неретко се дешава да грађанима због баналног дуга и неплаћене казне закуцају изврштељи на врата. Осим за комуналне услуге, грађани могу бити утужени за разна дуговања попут казне за паркирање, каско осигурања, кредита у банци, кредитне картице, неплаћених рачуна… Тачније, где год постоји уговорни однос.
Законом о извршењу и обезбеђењу једино је предвиђена потпуна заштита породиља и деце, тако што се од извршења изузимају сва примања којима се уређује финансијска заштита породице. Чак и ако примате минималац може вам се узети једна четвртина зараде у поступку извршења.
Закон не предвиђа најмањи износ дуга због којег се може покренути извршни поступак. Теоретски гледано, поверилац би могао да покрене принудно извршења чак и ако дуг износи 5 или 10 динара, али твакви случајеви у пракси нису забележени. Бар засад.
Како неплаћена паркинг карта постане огроман дуг
Уколико вам се изда дневна карта за паркинг коју не платите на време, ЈКП Паркинг сервис има право да покрене поступак принудне наплате. У том случају дужник мора да плати не само главницу дуга, већ и затезну камату, трошкове извршитеља и трошкове адвоката.
У таквим случајевима дуг се вишеструко повећава. Уместо 1.800 динара, дужник мора да плати чак око 14.000! Седам пута више!
Наравно, најстрашнија опција за сваког дужника је могућност продаје стана или куће због неплаћеног дуга. Ипак, то се не може догодити због дуга од „само“ 14.000 динара.
– Једна од новина коју је предвидео Закон о извршењу и обезбеђењу јесте забрана продаје непокретности за дуг који је настао из комуналних услуга или сродних уколико је потраживање повериоца мање од 5.000 евра. Закон у циљу заштите дужника предвиђа и начело сразмере. Да ли ће доћи до продаје непокретности зависи првенствено од односа између висине дуга и вредности непокретности. Уколико дуг износи 10.000 евра, а вредност непокретности 15.000, свакако да може доћи до продаје. С друге стране, непокретност вредности 30.000-40.000 евра не може продати због дуга од 200-300 евра – каже за „Блиц“ адвокат Ђорђе Димић.
Упомоћ, извршитељи ми пописују ствари!
Бројне полемике и даље изазива део закона према којем извршитељи могу да власницима стана пописују ствари, иако дужници нису они већ њихови подстанари, или било ко ко је пријављен на њиховој адреси.
– Ствари које могу бити предмет продаје су само оне које су у власништву извршног дужника. Закон је предвидео приговор којим власник стана тражи да се ствари које су његово власништво изузму од извршења. Приговор ће свакако бити усвојен уколико власник одређеним доказима докаже право власништва – каже Димић.
С друге стране, извршитељи имају право да пописују ствари и без присуство дужника, али обавезни су да га обавесте о томе.
– Неке од покретних ствари које се не могу запленити су одећа, обућа и други предмети за личну употребу извршног дужника, затим храна и огрев који су дужнику потребни за три месеца, кућни љубимац… Ако су предмет новчана потраживања, онда су од извршења изузета примања које дужник остварује на име социјалне заштите, примања на основу незапослености, примања на основу финансијске подршке породицама са децом… – каже Димић.
Да не би дошло до извршења најбоље је дуг измирити на време. А уколико до најгорег дође, постоји могућност исплате дуга и трошкова поступка на рате – али само уколико поверилац на то пристане.
Извор: Блиц
