Спорт

БРИТАНСКИ НОВИНАР ОТКРИО ПОЛИТИЧКУ ПОЗАДИНУ: Овај човек је уложио огроман капитал у Новаков случај

Оливер Браун, новинар и главни уредник спортске рубрике британског Телеграфа, дао је своје виђење око целокупне ситуације везане за Новака Ђоковића!

Браун је гостовао у програму „ББЦ“ радија и том приликом је индиректно поручио да је цела ова фарса политичка игра.

– Ђоковић се храни овом ситуацијом. Други би пукли под притиском и ухватили први лет кући, али он није такав. Одлучио је да остане и бори се. Аустралијски премијер Скот Морисон је пуно свог политичког капитала уложио у Ђоковићев случај. Немојте да заборавимо да следе федерални избори за четири месеца. Моррисон жели да га бирачи виде као строгог када су овакве теме у питању и сигурно неће направити изузеће ни за кога – рекао је Браун и додао:

– На турниру бисмо могли да гледамо јако ружну атмосферу. Претпоставимо да ће Новак, ако се и буде такмичио, имати пуно подршке. Српски навијачи су због њега правили нереде испред хотела у којем је био притворен. Додуше, кад се гледа учинак на Новаков тенис, он би због тога могао бити бољи. Ипак говоримо о једном од ментално најјачих спортиста у историји.

Морисон у проблему

И поред тога што је Новак добио изузеће и преходно му је боровак одобрен, аустралијски пемијер изигнорисао је све те чињенице успут не споменувиши остале невакцинисане тенисере који су ипак ушли у земљу и наступиће на првом Гренд слему у години.

Али, ако погелдамо уназад, Морисону нису стране контрадикторности које сада, како се ближе избори, можда покушава да заташка скандалом чији је главни актер тениски светски број један.

Строге мере Аустралије

Морисон је због пандемије увео строге мере у Аустралији. Он је прошле јесени најавио да ће 18-месечна забрана Аустралијанцима да путују у иностранство бити укинута од новембра, чиме је ублажено једно од најстрожих ограничења уведених у склопу борбе против ковида-19 на глобалном нивоу.

– Време је да Аустралијанцима вратимо њихове животе. Спасили смо животе – рекао је тада Морисон, који је међународну границу затворио у марту 2020.

Аустралијски премијер чувен је по строгоћи, а његовој каријери нису мањкале ни бројне контроверзе.

Строго затварање граница земље заслужно је за релативно низак број смртних случајева и инфекција – Аустралија од почетка пандемије до данас броји преко 684.000 заражених и 2.302 умрлих иако су доласком соја омикрон бројке поново скочиле и дневни број оболелих је у четвртак био рекордних скоро 72.400 случајева.

Док се бројне западне државе и данас боре са антиваксерским покретима, у јеку омикрона, Морисон је још у августу 2020. рекао да би вакцинисање против ковида требало да буде обавезно. Лидер Либералне партије, тада је поручио да жели да се свих 25 милиона Аустралијанаца имунизује против опаке болести.

Вакцинација у Аустралији је коначно почела у фебруару 2021, кад је Морисон заједно са малом групом других људи примио прву дозу. Тада је рекао:

– Увек постоје изузеци за сваку вакцину на медицинским основама, али то треба да буде једина основа.

Док су се развијале вакцине и водила дебата, Морисон је био тај који је једним јединим коментаром успео да позитивну причу о корона вирусу претвори у катастрофу. Такође је указао на потенцијалну следећу ноћну мору пандемије – борбу против вакцина.

Говорећи о плану за обезбеђивање бесплатне имунизације на корона вирус свим грађанима Аустралије, Морисон је у августу 2020. рекао да ће „очекивати да вакцинација буде онолико обавезна колико би то могло да се учини“, уз изузећа из медицинских разлога.

Ипак, неколико дана касније противречио је сам себи.

– Вакцина неће бити обавезна. У Аустралији нема обавезних вакцина. Нико никога неће присиљавати да нешто учини као обавезну меру, али ћемо сигурно подстаћи људе да то предузму. Сви морају да разумеју шта овде желимо да постигнемо – рекао је тада радио станици 2ГБ.

Преокрет у Морисоновим изјавама уследио је нако што су се групе за борбу против вакцинације у Аустралији, али и широм света, „хватале“ за његове претходне коментаре, од којих многи указују на наводне планове да се људима намеће одређени наратив о вирусу корона.

Већ тада су Морисонови коментари створили нешто попут јасно дефинисаног циља борбе антваксера, али је скандал указао и на шире питање „неодлучности о вакцинама“, коју је Светска здравствена организација још пре пандемије корона вируса идентификовала као једну од десет највећих претњи за јавно здравље широм света.

Контроверзе и гафови

Даље од пандемије, Морисон, који је 30. премијер Аустралије постао у августу 2018, изазвао је контроверзу већ следеће године у децембру, кад су континентом харали катастрофални пожари. Морисон се након тога извинио јавности што је отишао на одмор на Хаваје док се Аустралија борила са пожарима.

Случај жене која је силована у парламенту такође је натерао Морисона да се извини жртви. Бритни Хигинс је прошлог фебруара објавила да ју је у кабинету садашње министарке одбране Линде Рејнолдс у марту 2019. силовао неименовани колега, који је радио за Морисонову владајућу либералну странку.

Међутим, Морисон је већ следећег месеца стао уз оптуженог неименованог министра, чију оставку је тражио део јавности након навода да је силовао тинејџерку (16) пре више од 30 година. Морисон је објаснио да је неименовани министар „оштро и потпуно негирао наводе о силовању“ и додао да је препустио случај полицији.

Морисон је познат и по чувеном гафу који укључује „Мекдоналдс“ и његове панталоне. Он је прошлог јула подсетио на немили инцидент који се догодио након рагби утакмице 1997, те поручио да се тада „није укакио у панталоне“. Питајући се зашто Морисон то помиње годинама касније, “Гизмодо” је тада пренео да је то можда боља тема за разговор од тренутне епидемиолошке ситуације у Аустралији, која је тада бројала око 31.500 заражених и 900 умрлих.

– То је потпуно и крајње смеће. Сматрам да је читава ствар веома забавна и увек смо се шалили око тога у нашем тиму кад би прошли поред њега (ресторана), питали би: “Да ли желиш да свратиш на Биг Мек?” – рекао је Морисон у исповести у радио емисији “Кајл и Џеки О”.

Морисон иначе није познат по смислу за хумор.

Климатске промене и АУКУС

Морисонова Аустралија се нашла на мети и због тврдоглавог приступа климатској кризи. Уочи климатског самита у Глазгову Цоп26, Морисон је практично потврдио извештај да његова земља притиска Велику Британију да одбаци кључне климатске обавезе из њиховог билатералног трговинског споразума, не показујући знакове кајања или срамоте што је ухваћен у томе.

ЦНН је тада оценио да је Аустралија због свог приступа климатској кризи све изолованија на међународној сцени. Аустралијски Климатски савет, независно тело, указује да би земља требало да смањи емисије за 75 одсто до 2030. како би урадила свој део у задржавању глобалног загревања на 1,5 степени.

Уместо да се фокусира на непосредно смањење емисија, влада је уоквирила свој климатски одговор у стилу „технологија, не порези“, суштински говорећи да ће прећи на обновљиве енергије кад постане довољно јефтино да то уради. Иако Аустралија каже да би било пожељно свођење емисије угљеника на нулу до средине овог века, она је међу ретким развијеним нацијама која се није обавезала на то.

Ипак, најтеже критике Морисон је претрпео због дипломатске кризе везане за пакт АУКУС. Морисон је тада стао у одбрану свог новог договора са САД и Великом Британијом о нуклеарним подморницама, због којег је раскинула уговор вредан 40 милијарди долара са Француском.

– Не жалим због тога што сам ставио интересе Аустралије на прво место – рекао је тада премијер Аустралије.

Ко је Скот Морисон?

Син полицајца, Морисон је рођен 1968. у Бронтеу, богатом обалском предграђу Сиднеја. Похашао је средњу школу за дечаке и Универзитет Новог Јужног Велса, где је студирао економију и географију.

Садашњу супругу Џени упознао је у цркви кад је имао 12 година. Венчали су се 1990, кад је Морисон имао 21 а Џени 22 године, а у браку су добили две ћерке.

ЦНН пише да је Морисонова вера – а премијер је пентекостални хришћанин – дуго привлачила пажњу јер је деловало да је у супротности са његовим чврстим ставовима по питању миграција у својој политичкој каријери, коју је започео након што је годинама радио на развоју државног туризма у Аустралији и на Новом Зеланду.

Морисон је 2000. постао директор Либералне партије Новог Јужног Велса и био похваљен за организационе вештине. У политику је ушао седам година касније, кад је обезбедио место у федералном парламенту након, како пише ЦНН прљаве предизборне битке у којој је његов ривал био развучен у медијима. Ова „сага“ је запечатила његову репутацију као политичког оператера и бирократе који не прави компромисе.

Критике због строге мигрантске политике је привукао у децембру 2010, кад је приговорио што су рођаци азиланата погинулих у бродолому код Божићног острва превезени авионом о трошку пореских обвезника како би присуствовали сахрани у Сиднеју. Три године касније, Морисон је постао министар за миграције и заштиту границе, подстичући веома ефикасну али контроверзну иницијативу „Суверене границе“ са циљем спречавање кријумчарења људи и смрти азиланата на мору.

Убрзо је постао синоним за политику, честим појављивањем на телевизији и понављањем фразе „зауставите чамце“.

Посматрачи кажу да је Морисон немилосрдно следио своје политичке амбиције, усмеравајући се на функције највишег профила. Његова политичка каријера била је „испрекидана превеликим амбицијама, коришћењем других као одскочних дасака и неким очигледним пропустима у расуђивању“, писао је „Сидни морнинг хералд“ 2016.

„Као што показује његова прошлост, који год шешир да Морисон носи, вероватно ће бити онај са једним оком упереним на следеће (место) у његовој колекцији“, закључио је лист.

Сада, када се устремио и Новака Ђоковића, и страни медији аналзирају да Морисон управо користи ситуацију за прикупљање јефтиних политичких поена.

„Представници власти у Аустралији уживају у шанси да ударе светског броја један“, пише „АБЦ Њуз“.

Извор: sport.blic.rs

СРБИЈА

РУСИЈА

СВЕТ

ПРАВОСЛАВЉЕ