Аналитичари су сагласни да је пред читавим светом година пуна неизвесности, као и да би могла да донесе и неке озбиљне сукобе.
Годину иза нас обележили су многобројни изазови, међу којима је за читаву планету, без изузетка, највећи био наставак пандемије коронавируса, али и додатно захлађење односа на релацији САД-Русија, а пред сам крај 2021, потпуно ненадано, многе државе, па и оне најмоћније, суочиле су се са енергетком кризом чији се крај још не назире.
Поставља се питање да ли нас у наредној 2022. очекују нека боља времена и шта нам уопште наредни месеци могу донети.
Крај пандемије или појава нових сојева?
Званичници Светске здравствене организације (СЗО) процењују да ће крај пандемије коронавируса наступити управо 2022. након три тешке и исцрпљујуће године за читаву планету.
– Крај мора бити 2022. године – изјавио је и директор СЗО Тедрос Гебрејесус почетком децембра.
Према његовим речима, СЗО предвиђа да ће до првог квартала следеће године бити довољно вакцина за имунизацију комплетног одраслог становништва на планети, као и за “бустер” дозе за угрожене групе.
Уколико се њихове прогнозе испоставе као тачне, живот у 2022. би могао, барем приближно, да се врати у стање у каквом је био пре 2020. године, а КОВИД-19 би постао ендемска болест, што значи да би циркулисао по свету, али би изазивао блаже клиничке слике јер се очекује да ће велики број људи имати имунитет од прошлих инфекција или вакцинације.
У том случају, како је милијардер и суоснивач компаније „Мајкрософт“ Бил Гејтс изјавио, коронавирус више неће у великој мери диктирати свакодневне одлуке људи.
Наравно, као и код других респираторних вируса, биће периода у години када инфекције короном достижу врхунац, највероватније током хладнијих јесењих и зимских месеци, што значи да би се сезоне грипа и ове инфекције могле поклапати.
Свет остаје у мраку?
Проблем који, како опцењују аналитичари, представља већу претњу по човечанство у предстојећој години јесте новонастала енергетска криза, која је током неких месеци већ проузроковала рестрикције струје у многим државама на планети, али и проблем у снабдевању гасом за грејање.
– Док се глобална економија успорено опоравља од последица пандемије, цене и доступност енергената прете да је поново уруше – страхују стручњаци.
Цене енергената настављају да расту јер је потражња висока, а залихе ниске. Наиме, претходне кризе углавном су биле везане за нафту, али овог пута је и тржиште течног природног гаса (ЛНГ) на удару. Европа и Азија се надмећу за исти извор ЛНГ, подижући цене на оба тржишта и ширећи данашње тесно тржиште и на САД.
На неки начин, природни гас је жртва сопственог успеха: престанак експлоатације угља за стварање електричне енергије из економских или еколошких разлога било је важан извор потражње за гасом.
– Опадањем производње на угаљ у Сједињеним Америчким Државама, важна “тампон зона” за потражњу и за цене гаса нестаје. Са мањом могућношћу коришћења угља за производњу електричне енергије, потражња за гасом постаје мање еластична, а цене нестабилније – оцењује стручни портал
Бил Блејн, тржишни стратег и шеф алтернативне имовине у Шард Капиталу, рекао је да инвеститори нису израчунали цене током предстојеће зимске енергетске кризе која ће повећати рачуне и приморати неке фабрике да обуставе рад.
– Тржишта у великој мери потцењују како ће више цене електричне енергије утицати на зараде и раст корпорација широм света – рекао је он, признајући да тренутна ситуација указује на то да је веома тешко проценити како ће се ствари одвијати, те да је стање самим тим много ризично.
– Европа је посебно рањива, док би нестанци струје и “индустријска дислокација” у Кини могли да изазову нови хаос у ланцу снабдевања – предвидео је Блејн.
Бајден „пада“ пред Путином?
Руско-амерички односи у 2021. нису били на завидном нивоу, међутим приступ администрације америчког председника Џоа Бајдена указује на то да би он могао да ублажи притисак на Русију у неким од најважнијих сфера. Али нова криза, посебно енергетска будући да за њу, између осталог, Запад оптужује Кремљ, могла би брзо да доведе до новог пада у односима САД и Русије.
Просечном посматрачу тренутно стање односа две земље може деловати парадоксално. Упркос томе што једна другој не представљају никакву егзистенционалну претњу (осим нуклеарне), њихов однос је проблематичан и могао би се додатно погоршати у било ком тренутку.
Ипак, догађаји у последње две деценије учинили су ову ситуацију готово неизбежном. Постоје стварне разлике у томе како Русија и САД виде свет и правила која њиме управљају. То је довело до међународних сукоба који немају много изгледа за разрешење – као што је рат у Украјини.
Међутим, док Вашингтон нема превише жеље за побошљање односа са Русијом, Москва је вољна да ојача везе са америчким колегама, али их у исто време сматра кривима за актуелну ситуацију и очекује од њих да се потруде и унапреде односе.
Обе државе су користиле санкције, стављање грађана на црне листе и протеривање дипломата једна против друге. Притом и једни и други увеличавају претњу која друга страна представља.
У овом окружењу, тешко је бити оптимиста у погледу изгледа Бајденове администрације за побољшање односа САД и Русије.
– Бајден је свестан да се Русија неће мењати како би му била прихватљивија, а Москва да ће приступ САД према њима бити исти независно од тога ко је у Белој кући – процењује Андреј Баклитски, аналитичар
Такође, Бајденова спољна политика је усредсређена на међународну стабилност, управљану конкуренцију са Кином и напоре за решавање глобалних изазова као што су климатске промене и пандемија КОВИДА-19. Русија ће имати важну улогу у УН решавању свих ових изазова, што повећава њен значај за америчку администрацију. Она би такође могла бити важна за решавање регионалних сукоба на Блиском истоку, у Африци и Азији.
Узгред, САД би можда желеле да минимизирају своју конфронтацију са Русијом како би могле да се фокусирају на Кину. Руска спољна политика, која често представља реакцију на оно што лидери у Москви виде као злочине САД, могла би да постане мање конфронтирајућа као одговор на смањени притисак Вашингтона (било у вези са санкцијама, војним пословима или чак реториком).
Поред тога, Москва и Вашингтон имају интерес да се баве не само традиционалним безбедносним питањима као што су нуклеарно и конвенционално наоружање, већ и новијим, посебно сајбер-оружјем. У те сврхе користиће дипломатске канале где год је то могуће.
Стога се реално може очекивати да ће САД и Русија размонтирати бар део те инфраструктуре конфронтација о којој је горе било речи. Ово би могло да укључи размену затвореника и нормализацију рада њихових амбасада – чак и ако је до сада било мало напретка на оба фронта.
Москва и Вашингтон би такође могли да се договоре о мерама контроле наоружања и одређеном нивоу сарадње у сајбер простору. Откако је Бајден дошао на власт, стране су предузеле неколико скромних, али обећавајућих корака у свом дијалогу о стратешкој стабилности.
Сарадња супер-сила у решавању горућих проблема
САД се радују разговорима са Русијом. Када седнемо да разговарамо, Русија ће моћи да изнесе своју забринутост, а ми ћемо такође изнети нашу забринутост у вези са активностима – рекао је неименовани портпарол Савета државне безбедности САД.
Такође, заменик руског министра спољних послова Сергеј Рјабков изразио је очекивање да ће се састанак 10. јануара развити у преговоре о нацрту споразума који је предложила Москва.
Очекује се да ће после билатералних разговора Вашингтона и Москве 12. јануара уследити састанак руских представника са НАТО, а дан касније и Русије и Организације за европску безбедност и сарадњу (ОЕБС), где ће учествовати и САД.
Преостају бројни могући поводи за сукобе
Аналитичари истичу да из 2021. остаје низ нерешних проблема који би могли да доведу до озбиљнијих војних криза у појединим тачкама на планети. Од тињајућих сукоба у Донбасу и око Крима, до прилива миграната у Европу преко Белорусије и војних летова НАТО код руских граница, до питања која укључују трупе у Сирији и могуће трке у наоружању у Европи – има више него довољно извора нестабилности да изазове експлозију у сваком тренутку.
С обзиром на то да ће се председнички избори одржати и у Русији и у САД 2024. године, мешање у изборе и државни суверенитет постаће велики проблеми у билатералним односима две велесиле. А не може се искључити ни Кина, која је озбиљан трн у оку Америци и то пре свега због чињенице да на светској геополитичкој сцени она постаје један од најмоћнијих играча.
Извор: Република.рс
