Криза око Украјине не јењава.
Откако је примећено да се руске трупе гомилају на њеној источној граници, а страхови од могуће инвазије расту, међународна реторика је све оштрија а ни разговор између Владимира Путина и Џоа Бајдена није много допринео деескалацији.
Неколико дана након самита два лидера од којег се превише очекивало а који је, наизглед, мало тога донео, Путин је изјавио да ситуација у Донбасу подсећа на “геноцид” и да је „русофобија први корак“ ка томе. Бајден је након видео разговора рекао да је упозорио Путина да ће Русија платити „стравичну цену“ и суочити се са разорним економским последицама ако нападне Украјину. Европска унија је већ реаговала и јуче увела санкције руској Вагнер групи, као и за још три субјекта и појединца.
Уназад су упозорења и претње пљуштале на све стране. Група Г7 упозорила је Русију на „масовне последице“ ако нападне Украјину. Генерални секретар НАТО Јенс Столтенберг одбацио је руске захтеве да повуче обавезу према Украјини из 2008. да ће та земља једног дана постати чланица западне војне алијансе.
Британски премијер Борис Џонсон упозорио је да би било која руска акција против Украјине била „стратешка грешка“ са значајним последицама, док је његов министар одбране Бен Волас позвао Путина да повуче војску и упозорио на тешке последице.
Док тензије кључају, стручњаци се генерално слажу да је могућност руске инвазије мала. Бивша амбасадорка Србије у Русији Јелица Курјак недавно је рекла да је мало вероватно да ће доћи до отвореног војног сукоба а да је „готово равно нули“ да дође до сукоба између Истока и Запада.
„То време је прошло и сада су у игри нека друга средства и неке друге методе“, рекла је Курјак „Блицу“.
Док су САД 7. децембра, уочи видео разговора Путина и Бајдена, рекле да ће послати појачање на источни бок НАТО као одговор на потенцијалну инвазију, амерички председник је потом прецизирао да неће слати своје трупе у Украјину.
„Идеја да ће САД унилатерално користити силу да се суоче са Русијом у случају њене инвазије на Украјину тренутно није реална“, рекао је Бајден.
„Вероватноћа до 30 одсто“
Мурад Мурадов, кооснивач Центра Топчубашов, тинк-тенка из Бакуа у Азербејџану, и стручњак за европску политику, политике идентитета и националности и међународне политичке економије, сматра да је вероватноћа од руске инвазије 25-30 одсто.
„Могућност великог сукоба, иако још дефинитивно није неизбежна, може се проценити на 25-30 одсто“, рекао је Мурадов.
Он је објаснио да руски председник доживљајва Украјину као „незавршен посао“, али да га све веће удаљавање Кијева од Русије „узнемирава“.
„С једне стране, Путин и руска „силовик“ елита доживљавају Украјину као незавршен посао, схватајући да су украјинска војска и друштво у периоду 2014-2015. показали много већу борбеност и отпорност од очекиваног и приморали Русију да смањи своје амбиције, док докази о успостављеном антируском консензусу у Украјини сигнализирају неуспех московских покушаја „меке моћи“ и покушаја да докаже да је братство два блиска народа нарушила ‘антинационална хунта у Кијеву’. Ово дефинитивно узнемирава Путина и његово блиско окружење и руши имиџ мајстора спољне политике који је годинама градио“, каже Мурадов.
Азербејџански аналитичар је додао да се морају узети у обзир тврдолинијаши, заговорници „коначне одлуке“ о украјинском проблему.
„Они сада имају знатно већу тежину у Путиновом кругу него што је то било пре седам година (након анексије Крима). Иако је Путин највероватније против самог рата великих размера, унутарелитна динамика се постепено помера у правцу критичном за регионални мир. Године санкција су у извесној мери консолидовале ове групе и унеле осећај горког негодовања, што је видљиво и у драматичном ширењу репресивних пракси у самој Русији и гушењу цивилног друштва, садржаном у увођењу драконских закона о ‘страним агенатима’ и слободе говора. Дакле, сада је већа вероватноћа да ће деловати на основу мотивације одмазде и симболичке политике, а не рационалне калкулације“, рекао је он.
„Спремни за борбу“
Украјински председник Володомир Зеленски, који жели дипломатско решење за Донбас, оценио је у уторак да Бајденове претње санкцијама нису довољне, а Мурадов указује да западни лидери не показују посвећеност заштити Украјине довољно снажно да одврате Москву.
„Ово ствара опасну комбинацију осећања понижења и некажњивости у главама руских елита, што је, наравно, погодно за подршку војној акцији. Такође постоји забринутост због проблема несташице воде на Криму који се сваке године само погоршава. То је био један од главних мотива Русије да нападне у дискусијама овог априла и дефинитивно ће остати на дневном реду. Напад са југа у циљу решавања проблема и истовременог отварања копненог коридора између Крима и Донбаса један је од сценарија који се највише предлажу и разговарају“, истиче Мурадов.
Ипак, како је указао, постоји много фактора који обесхрабрују отворену агресију Русије, а један од њих је схватање да је Украјина спремна за борбу и да је сада боље опремљена него пре седам година.
„Њене најновије аквизиције укључују америчку преносиву противтенковску ракету и лаке радарске системе за противватру AN/TPQ-53, турске „бајрактар“ беспилотне летелице и патролне чамце, а такође је добила огроман зајам од Британије за куповину своје војне опреме“, истиче Мурадов.
Украјински министар спољних послова Дмитро Кулеба недавно је рекао да би „много руских војника погинуло“ у случају инвазије, а оштрој реторици у уторак се прикључио и градоначелник Кијева Виталиј Кличко.
„Ми се у читавој Украјини спремамо на то да руски председник Владимир Путин да наредбу за почетак рата. Као војник сам се једном заклео да ћу бранити ову земљу и сада сам спреман да се борим за домовину“, рекао је бивши боксер „Билду“.
Нада Русије
Мурадов наводи да би се потенцијална инвазија претворила у дуготрајну битку која би захтевала „колосалне трошкове и масовну мобилизацију која тешко да би била популарна међу руском масом за које ‘добар мали рат’ остаје привлачна опција све док не укључује њих лично“.
„Путин јасно схвата да би велики напад највероватније покренуо много теже санкције Запада, укључујући и прекид финансијских токова Москве и забрану било какве технолошке и научне размене“, истиче Мурадов.
Он је истакао да је овај фактор у стању да нанесе озбиљну политичку и личну штету елитама и да се Русија зато труди да дискредитује украјинску владу.
„Најбоља нада Русије је да учини да се украјински председник осећа толико рањивим да би сам кренуо у напад, дајући Москви изговор за обнављање борби, или пак за изазивање домаћег хаоса у Украјини и довођење слабих влада које би могле бити много склоније прихватању руских услова“, рекао је Мурадов.
Идеалан сценарио за Москву била би управо превирања на домаћем терену у Украјини, а једна од жаришних тачака је гасовод Северни ток 2, који иде директно од Русије до Немачке. Заобилазећи украјински транзит, Русија би елиминисала један од последњих адута Кијева за одвраћање од могуће инвазије. Амерички државни секретар Ентони Блинкен упозорио је раније да је „мало вероватно да ће кроз гасовод Северни ток 2 протицати гас уколико Русија обнови агресију против Украјине“.
„Није пука случајност што је пораст руске агресивне реторике и окупљања трупа дуж границе са Украјином кренуо након зеленог светла датог гасоводу. Ограничавајући извоз гаса у Украјину и претњом да ће га потпуно прекинути, Москва се нада да ће активирати опасност од хладне зиме без грејања која ће подстаћи домаће незадовољство унутар Украјине, а истовремено представља Кијев као непоузданог партнера за Западну Европу. Представљање Кијева као европског „енфант террибле“ који прети „природним европским интересима“ зарад сопствених каприца дуго је била стална карактеристика руске игре, а када је реч о енергетској безбедности, многа уха у Европи постају посебно пријемчива за то“, истакао је Мурадов.
„Још једна епизода у руском хибридном рату“
Гасовод није једини проблем Украјине. Зеленски је крајем новембра сменио шефа контраобавештајног одељења Безбедносне службе у оквиру истраге државног удара наводно планираног за 1. децембар.
„Москва види идеалан сценарио у повећању својих добитака у Украјини без уласка у опасно непредвидив сукоб. Ништа јој не може помоћи више од још једног круга домаћих превирања у Украјини јер ће то, као прво, у потпуности смањити капацитет Украјине да успешно одржи статус кво на истоку, као друго пружиће огромне могућности московским „агентима утицаја“ у Кијеву да изазову неодговорну војну акцију који би легитимисала оштар одговор Русије, а као треће поткопало би имиџ Украјине као поузданог партнера на Западу и обесхрабрили их да активно подрже Кијев“, навео је Мурадов.
Он је указао да истовремено гомилање тензија између Москве и Кијева и олуја критика према Зеленском у Украјини није случајност, већ пре „још једна епизода у руском хибридном рату“.
„Наравно, то би била савршена прилика за Москву да реагује ако радикални националисти дођу на власт у Украјини или бар да почне да диктира влади шта да ради“, закључио је Мурадов.
Извор: Блиц.рс
