НАТО алијанса је по први пут од завршетка Хладног рата реаговала конкретним мерама на распоређивање руских трупа близу границе Украјине. Наиме реади се о стављању у приправност Снаге за брзо реаговање које су спремне за акцију, са чиме овај војно-политички савез жели да обезбеди источну границу својих чланица.
О овоме пише немачки Die Welt, који у авом тексту наводи да је НАТО на распоређивање руске војске одговорио специфичном војном мером, а то је било стављање у оперативну спремност 40.000 војника снага за брзо реаговање, које би у случају ескалације кризе реаговали.
Wелт се позива на неименоване изворе из НАТО. Како се саопштио овај извор Здружене снаге за брзо реаговање морају да буду спремне за распоређивање у кризно подручје у року од пет дана, уместо ранијих седам. Здружене снаге за брзо реаговањетренутно предводи Турска и ова чланица НАТО у саставу тих снага има 6.400 војника. Немачка тек 2023. преузима командовање овом јединицом.
И друге јединице у оквиру ових снага попут специјалаца и логистичара стављене су у стање приправности. Не ради се само о доласку једница на кризно подручје него да снаге за подршшку буду спремне да лекове, муницију и војну опрему доставе авионима и хеликоптерима у кризно подручје.
Одлуку о ангажовању Здружених снага за брзо реаговање прошле недеље како наводи Die Welt донео је Северноаталнски савет.
Пре те одлуке главнокомандујући Алијансе за операције, амерички генерал са четирир звездице Тод Д. Волтерс, предложио је владама земаља НАТО-а да скрате периоде мобилизације.
Поред сукоба у Украјини, циљ је да се побољша заштита савезника и њихове источне границе (Пољска, Румунија, Балтичке државе).
Портпарол НАТО-а није желео јавно да потврди ову одлуку Он је само рекао Welt-у:
„Ванредни војни раст Русије у и око Украјине је неоснован и подрива безбедност у Европи. НАТО савезници су јасно ставили до знања да Русија мора да буде транспарентна, да деескалира и смањи тензије, а такође смо јасно ставили до знања да ће свака даља агресија имати трошкове и последице. Политика НАТО-а према Русији остаје доследна: одбрана и дијалог”, рекао је портпарол НАТО чије име се не наводи и додао:
„Од илегалне анексије Крима од стране Русије 2014. године, НАТО је „предузео „највеће јачање колективне одбране“, укључујући успостављање мултинационалних борбених група у источном делу алијансе. НАТО мере су дефанзивне, одговарајуће и у складу са нашим међународним обавезама. Остајемо на опрезу и увек ћемо предузети све неопходне мере да заштитимо наше савезнике и одбранимо их од било какве претње“, рекао је он-
Извор: Курир.рс/Die Welt
