Српски онколог објаснио је све о кубанској вакцини против рака плућа, али и о најчешћим узроцима карцинома, као и о томе колико ментални склоп може да помогне или одмогне у свему томе
Кубанска вакцина против рака плућа направљена је пре неколико година, а 2015. године ју је примило и неколико пацијената у нашој земљи. Да ли је ова вакцина „магични лек“ за опаку болест у емисији „Кец на 11“ на телевизији К1 објаснио је српски онколог проф. др Владимир Ковчин.
„Имао сам прилику да разговарам са кубанском докторком која је развила ту вакцину против карцинома плућа, када је гостовала у Београду пре пар месеци. Оно што је било интересантно, резултати су различити, било је пацијената код којих је та кубанска вакцина врло добро деловала, успевала је да заустави напредовање болести, међутим, било је и пацијената код којих уопште није деловала. Онда смо покушали да разлучимо који је разлог тога. Прво, морам да напоменем да то нису класичне вакцине које треба да спрече болест, као оне против инфективних болести, него је то вакцина која је направљена да улови факторе раста који стимулишу раст карцинома, они не стимулишу тумор да се развија, он мирује и требало би спонтано да почне да одумире. Међутим, они су тестирали ниво титар тих фактора раста у крви болесника, и ако је он био повишен онда су давали вакцину, што значи да није сваки пацијент који има карцином плућа кандидат за вакцину по тим кубанским мерилима. У процентима, око 30 одсто да има повишен тај фактор. Онда сам ја рекао Кубанки – добро, имамо фактор који стимулише раст ћелије, али да ли имате рецептор на који се тај фактор везује? Кубанка ми је рекла ’па ми то не контролишемо’. Онда смо почели у Србији мојим пацијентима да контролишемо да ли постоји фактор односно рецептор на који ће тај фактор раста да делује и испоставило се да један део пацијената нема рецептор, што значи давали би без икаквог ефекта вакцину“, појаснио је доктор.
Онколог истиче да ова вакцина није регистрована у Србији, али да су пре неколико година кубански лекари послали донацију и одређен број пацијената ју је примио.
„Исто смо имали мешовите терапијске одговоре, неко је одреаговао, неко није. Међутим, у то време нисмо тестирали рецепторе“, каже др Ковчин, па одговара на питање зашто вакцина није регистрована.
„Постоји одређена процедура регистрације било чега у нашој Агенцији за лекове. Потребно је поднети одређену документацију која доказује ефикасност, безбедност тих лекова или вакцина, међутим, то може да поднесе произвођач или заступник у Србији. Међутим, произвођач да ли није заинтересован или немају интереса, далеко је Куба, а и немамо одређеног посредника који би то урадио. С друге стране, колико је био велики ентузијазам и нада да ће то бити чудотворан лек, испоставило се на крају да то и није баш тако, управо зато што велики број пацијената није кандидат, друго, терапијски одговор је скроман у том смислу да немамо смањење тумора, али долази до дужег мировања“.
Најчешћи узроци карцинома
Лекар каже да је највећи проблем у проналажењу лека против различитих врста карцинома то што се не зна шта је тачно њихов узрок.
„Сви карциноми су непознатог порекла, за врло мали број карцинома знамо директно шта може да изазове, вируси код пар болести само, у свим осталим случајевима потпуно је непознат узрок, од наслеђа, средине, начина живота, токсина у храни, јако пуно фактора. Тако да, да би се нашао лек за једну болест, морамо да знамо узрок, а кад имате болест која има много узрока, наравно да немамо лек“, каже др Ковчин, па открива шта се сматра најчешћим узроцима канцера.
„Ако говоримо о наслеђу, ту је до 12 одсто код карцинома дојке, нешто мање од осам одсто за карцином дебелог црева, али наслеђе не утиче више од 10 до 12 одсто у настанку карцинома. Рекао сам за вирусе, карцином јетре – хепатитис, карцином грлића материце – херпес симплекс вирус, ту постоји вакцина која може да превенира настанак. Постоје још неки вируси, на пример Ешптајн-Бар вирус може да изазове карцином назофаринкса, поједини вируси могу да изазову леукемију и то је оно што се зна о вирусним узроцима, међутим, све остало је једна велика непознаница. Не знамо колико токсини у храни, загађен ваздух – сигурно да утиче на развој карцинома плућа, али и других карцинома јер те канцерогене материје кроз плућа улазе у крв, пушење, сигурно један од узрока карцинома плућа. Тако да, за поједине ствари смо близу, али још увек тотално далеко да бисмо могли да искористимо то знање и нађемо лек“.
Онколог каже да је немогуће утврдити колико тачно храна на све то утиче, али да лоше навике у исхрани дефинитивно јесу фактор ризика, али упозорава и на поједине састојке хране.
„Лоше навике у исхрани, на првом месту гојазност је фактор ризика за многе карциноме – дигестивног тракта, дојке, гинеколошке карциноме… Конзерванси који су у храни, које нико и не гледа, може се наћи листа адитива, конзерванса, који служе да храна дуже траје и да остане свежа, а који могу да буду потенцијално канцерогени, постоји читав списак оних Е које треба избегавати. Између осталог се наводи Е330 који је лимунска киселина. Требало би избегавати конзервирану храну“.
Све чешће чујемо реченицу „какве су ти мисли, такав ти је живот“, а др Ковчин објашњава колико је то битно у онкологији.
„У медицини је доказана и позната веза емоција, централног нервног система и тела и све болести могу да буду психоорганске и да из главе се човек разболи. Један од познатих онколога, Дипак Чопра, он живи у Америци, иначе је Индијац, који је завршио и Ајурведу и класичну медицину и бави се онкологијом, проучавао је везу карцинома и психе. На основу психичког профила пацијента је могао да претпостави какав ће исход лечења бити и чак од ког карцинома он може да оболи ако је здрав и да покуша да превенира ту болест. У онкологији постоје и описане спонтане ремисије, повлачења тумора, без икаквог лечења, значи из главе“, закључује.
Извор: Информер.рс/Мондо
