Председник Србије Александар Вучић најавио је после разговора са руским председником Владимиром Путином да ће српска армија до краја године добити противоклопни систем “Корнет”. Он је истакао да је та набавка веома важна за нашу војску.
Не постоји тенк, оклопно возило или бункер који руски преносни противоклопни систем „Корнет“ не може да уништи. Тако кажу фабрички подаци и испитивања на полигонима, али и подаци са терена.
У чему је тајна? „Корнет“ 9М133 конструисао је чувени завод у граду Тулу. Стручњаци из овог завода осмислили су и Панцир С1 и читав низ иновација у свету ракетног и топовског наоружања које се одлично показало у пракси.
„Корнет“ је направљен тако да посада од два војника може брзо да заузме положај и лансира ракету на циљ. Првобитни домет био је 5,5 километара и разорна моћ била је застрашујућа.
Тандем односно дупла кумулативна бојева глава пробијала је оклоп јачине више од метра панцирног челика, а претходно уништи активни реактивни оклоп. Пробојност бетона је три до три и по метра.
Тако је било од 1998. године. Добро увежбана посада могла је за мање од једног минута да заузме положај, лансира ракету коју оператер ласерски наводи на циљ. Ракета до максималног домета лети 22 секунде.
„Корнет“ може да гађа и циљ који се креће брзином од 70 километара на час или све тенкове и највећи број оклопних возила на терену.
Тежина целог система са ракетом и лансирном јединицом је 67 килограма. То је једина условно речено мана система, али се проблем реши тако што посаду чине физички јачи војници.
„Корнет“ је такође уграђиван на куполе оклопних возила, које дизајнира и прави иста фирма. Постоји и самоходни лансер „Корнета“, односно гусеничар са посадом и борбеним комплетом од 16 ракета.
Као што је и то ишло кроз историју, развијала су се оклопна возила, пре свега системи за ометање. Тенкови су 90-их и почетком 21. века почели да користе боље нишанске уређаје и гађају са већег домета. Противоклопни систем „Корнет“ је имао ограничени домет и почео да бива подложан ометању.
Зато су стручњаци из завода Тула направили нови „Корнет“ Е и ЕМ, који се лансира и са оклопних возила и има већи домет, већу пробојну моћ, отпорност на ометање. Ради по принципу – испали и заборави, односно ракета се аутоматски наводи на циљ, а посада и лансер брже напуштају положај.
Домет противоклопне ракете је осам километара, пробојност тандем кумулативне бојеве главе је 130 центиметара панцирног челика после реактивног оклопа, као и три до три и по метра армираног бетона.
У складу са искуствима из борбених дејстава, развијена је и термобарична бојева глава, конструкцијски слична тандем кумулативној бојевој глави. С тим да прва глава разбија зид бункера, а друга уништава људе и борбена средства унутар објекта. Домет термобаричне главе је 10 километара.
Ракета са новог система лети до максималног домета за мање од 30 секунди.
Ново решење је лансер са осам ракета на оклопном возилу Тигар М и још осам ракета у возилу.
„Корнет“ је део нове борбене купуле Бережок за руска оклопна возила, БМП, БМД или „Терминатор“, познатији као убица тенкова.
Систем вођења је унапређен, што је појачало домет, али је и ласерски систем унапређен и много је отпорнији на ометање. Заправо, још није потврђено да је неки уређај успео да заслепи ласер са „Корнета“.
Међутим, постоје два система који су за сада успела да зауставе ракете из „Корнета“. Први је познат од давнина, а то је димна завеса. Дим не омета само нишанске уређаје „Корнета“ већ и многих других много напреднијих борбених система.
Други је савремени активни противоклопни систем „Трофи“ на израелским тенковима меркава. Систем „Трофи“ испаљује експлозивне метке који активирају бојеву главу ракете на безбедној удаљености тенка.
То је доказано у пракси, јер су на пример припадници Хезболаха 2006. успели да униште и озбиљно оштете неколико тенкова меркава, али не и 2014, када је систем „Трофи“ обавио своје. За сада систем „Трофи“ има Израел и почео је да се користи у америчкој војсци.
Али ништа није савршено. Ефикасност система у великој мери зависи и од увежбаности посаде и тактике која се примени у конкретној ситуацији.
И на крају, да ли је „Корнет“ најбоље противоклопно оружје у својој класи?
Јефтинији је од западне и конкуренције из Израела. Јесте тежи, али то за сада није био проблем. Брзина пројектила је у класи конкуренције, што није пресудно. Кључна предност је пробојност. Да ли је у питању тенк или бункер, нема му спаса.
„Корнет“ уништава метар и тридесет центиметара челика иза првог слоја оклопа или три и по метра бетона.
То значи да је „Корнет“ тренутно, иако не савршен, најмоћнији у класи преносних противоклопних пројектила у свету.
Извор: Курир.рс/РТС
