Мајкл Бери, легендарни улагач са Вол стрита и оснивач фонда „Скион капитал“ који је водио до велике кризе 2008, сматра да нас чека „мајка свих финансијских криза“
Бери, који је први предвидео велику кризу на америчком тржишту некретнина 2008. и која је на крају потопила свет, сматра да су се улагачи на берзама превише заиграли, што у комбинацији с инфлацијом не води ни у шта добро.
Имамо више спекулација него у двадесетим годинама 20. века, које су довеле до Велике депресије 1929. Имамо више валуације него у деведесетим годинама, које су довеле до кризе почетком двехиљадитих – написао је Бери на Твитеру.
Он је констатовао да су плате радника у овој години стагнирале, што је уз високе стопе инфлације осиромашило већину људи.
– Реалне плате, прилагодимо ли их за инфлацију, у овој години у САД су пале за 2,2 одсто. Чини ми се да је ово једина заиста битна вест у маничној години. Инфлација је ништа друго него масовни порез, не заборавите то – написао је, пише портал Бонитет, преноси Блиц бизнис.
Пре тога, подсећа портал, на тему спекулација на берзама, још у јуну поручио је да су оне предзнак „мајке свих сломова“: „Када крипто падне с билионских вредности, а разне меме деонице с десетина милијарди вредности, губици у Мејн стриту (улица у којој је смештено америчко министарство привреде, тј. реални сектор,) мериће се у величинама БДП-а појединих земаља.
Претходно, Ворен Бафет, амерички милијардер и инвестициони гуру, објавио је у недавном интервјуу за Си-Ен-Би-Си да долази још једна пандемија, која би могла бити гора од актуелне пандемије.
Добре вести нема ни такозвани Др Пропаст односно Нуријел Рубини који је предвидео економску кризу из 2008, а сада тврди да су могућа 4 сценарија.
Први сценарио – „Златокоса“
Аналитичари са Вол Стрита и већина политичара предвиђају сценарио познат као „Златокоса“ у ком се предвиђа снажан раст уз инфлацију од два одсто, колико је циљ централних банака. Према овом мишљењу, недавна стагфлација је у највећој мери последица делта варијанте вируса корона. Када она нестане, уколико се не појави нека заразнија варијанта, такође ће нестати и „чепови“ у снабдевању, те ће се раст убрзати док ће инфлација падати.
За тржишта, то би представљало наставак изгледа за „трговину рефлацијом“ од раније ове године, када се надало да ће снажнији раст подржати јаче зараде и још веће цене акција. У овом ружичастом сценарију, инфлација би се смањила, задржавајући инфлаторна очекивања око 2 одсто, приноси на обвезнице би постепено расли заједно са реалним каматним стопама, а централне банке би биле у позицији да смање квантитативно попуштање без уздрманих тржишта акција или тржишта обвезница.
Други сценарио – „Прегревање“
Други сценарио укључује прегревање. У том сценарију, раст би био убрзан и не би било „чепова“ у снабдевању, али би инфлација упорно остала на високом нивоу јер би се испоставило да је трајна, а не привремена.
Са непотрошеним уштеђевинама и високом потражњом, лабава монетарна и фискална политика би само додатно повећала агрегатну потражњу. Раст који би био последица тога пратила би стална инфлација, оповргавајући уверење централних банака да је раст цена привремен. Реакција тржишта на „прегревање“ зависила би од тога како ће централне банке реаговати.
Трећи сценарио – Стагфлација
Трећи сценарио је текућа стагфлација, са високом инфлацијом и много мањим и споријим растом на средњи рок. У овом случају инфлацију би наставиле да хране лабаве монетарне, кредитне и фискалне политике.
Централне банке, ухваћене у клопку дуга, због високог односа јавног и приватног дуга, мучиле би се да нормализују инфлацију, а да не доведу до краха финансијског тржишта.
Штавише, средњерочни шокови у снабдевању би додатно успорили раст и подигли цене производње, те на тај начин повисиле инфлаторни притисак. Такве шокове може да произведе деглобализација, раст протекционизма, балканизација глобалних ланаца снабдевања, све већа просечна старост у развијеним земљама, раздор Кине и Америке, ефекти климатских промена, пандемија, сајбер ратови и реакције на растућу неједнакост.
Четврти сценарио – Успоравање
Четврти сценарио претпоставља успоравање раста. Слабија агрегатна тражња показала би се као суморна нова нормалност, а не пролазна ствар, посебно ако би се пакети помоћи повукли прерано.
У том случају би мања потражња и спорији раст довели до ниже инфлације, вредност акција би пресликавала мање шансе за раст, и приноси од обвезница би још дубље пали.
Док аналитичари и владе „гурају“ сценарио „Златокоса“, Рубини тврди да је извеснији сценарио „прегревања“.
Извор: Информер.рс/rs.sputniknews.com
