На европским берзама се у петак ујутро трговало опрезно.
Разлог је што улагачи нису вољни додатно да ризикују, с обзиром на то да су цене акција ове недеље порасле, премда расте забринутост због високе инфлације.
„Инфлација је очигледно ризик који треба пратити. Међутим, цене акција могле би оштро да падну само ако се покаже да је Фед сасвим погрешио у проценама о инфлацији и ако буде натеран да рапидно повећа каматне стопе. А то засад није изгледно“, каже Норихиро Фујито, стратег у компанији Мицубиши УФЈ Морган Стенли Секјуритиз за Ројтерс
И слутња геополитичке кризе руши финансијска тржишта. Стање у петак ујутру сугерише да таква криза не прети.
Међутим, Блумберг је у четвртак објавио текст са потпуно другачијом сликом тврдећи да су САД протеклих дана узбуниле савезнике у ЕУ због претеће руске инвазије на Украјину. Амерички извори наводе да је Москва према украјинској граници покренула војне капацитете што представља претњу у напрегнутој ситуацији због мигрантске кризе на белоруској граници и проблема са снабдевањем Европе енергијом, примарно гасом.
У Москви је неколико дана провео Вилијам Брнс, директор ЦИА-е, где је телефонски разговарао и са руским председником Владимиром Путином. Штури амерички извори су тврдили да је Брнс отишао како би поручио Русији да не покреће војну авантуру на истоку Украјине.
Москва је поручила да је премештање снага у оквиру граница унутрашње питање те одбацила било какве агресивне намере, истовремено оптужујући САД за провокације јер шаље борбене бродове у Црно море тик до руске обале.
Та информација је утицала на руска финансијска тржишта па је рубља пала за 0,5 одсто у односу на долар, а обвезнице деноминиране у рубљама су порасле па је суверена, десетогодишња, досегла принос од 8,07 одсто. Реакције нема на глобалном нивоу јер је Русија релативно неважан чинилац, преноси Јутарњи лист. Осим кад је реч о житу, гасу и нафти. Извоз жита је ограничила па је то подигло цене на светским тржиштима, али није помогло паду цена у Русији.
Путин ужива у ситуацијама попут садашње, када Белорусија изазива мигрантску кризу на граници са Пољском и Литванијом, а Русија све то потпирује што је готово немогуће доказати, преноси Јутарњи. Украјина због тога шаље 8.500 војника на границу са Белорусијом што јој отвара још једно бојно поље па се отвара простор побуњеницима из Донбаса да остваре неки војни успех.
Из те позиције треба гледати садашњу ситуацију, руске потезе и америчка упозорења Европи. Свака страна настоји да максимизира интересе. А ЕУ је толико несложна па се и даље не зна шта је њен интерес – сада постоји телефон који је Кисинџер хтео да зове да сазна шта Европа мисли, али онај ко би одговорио не би знао одговорити. Ко ће Португал, кад улази у предизборну кампању која би могла отежати искоришћавање средстава из Фонда за опоравак, натерати да се помније бави ситуацијом на истоку Европе? Лисабон више брине стање у Мозамбику. Тако размишљају (бивше) колонијалне силе, преноси Јутарњи.
Ултимативни критеријум у овој причи свакако може бити Кијев. Серхиј Шаптала, начелник Главног штаба украјинске војске, 6. новембра објављује да не примећују гомилање руских трупа уз украјинску границу и да је стање под контролом.
Позната аналитичка твртка Џејнс (Јанес) 8. новембра објављује да трупе стижу. Серхиј Никифоров, портпарол украјинског председника Владимира Зеленског, истог дана открива да влада о томе нема никаквих информација.
Постоји важна варијабла која разјашњава. Украјина је купила турске беспилотне летелице Бајрактар које су одиграле пресудну улогу у прошлогодишњем рату Азербејџана и Јерменије и помогле Бакуу да победи.
Москва је због тога забринута јер се војна равнотежа у побуњеним крајевима Украјине нагиње у корист Кијева. Зато јој добро дође гужва у Белорусији. Украјина не жели да јој се ико меша јер је уверена да ће војним притиском можда натерати Русију на преговоре са слабије позиције па већ користи барјактаре. Јер, у Кијеву су свесни да Москва не може да крене у војну операцију против Украјине, али се припрема одбрана у случају да регуларне снаге потисну побуњенике.
САД, као и у случају Кине имају проблем са проценом могуће руске реакције.
Државни секретар Ентони Блинкен признаје да им нису јасне руске намере кад је реч о Украјини. Иако амерички и руски војни врх редовно комуницира, крајем септембра су у Хелсинкију разговарали начелници оружаних снага, амерички Марк Мили и руски Валериј Герасимов.
Постоји и тумачење да САД искоришћавају ситуацију како би одложиле одобрење за пуштање у рад гасовода Северни ток 2 којем се противе амерички савезници у источној Европи и Украјина. Не и Белорусија јер слуша Москву. Русија, у том тумачењу, настоји да постигне супротно, што брже пуштање у рад гасоовода испод Балтика.
И још једна важна варијабла. Економска ситуација у Русији се не побољшава. Цена прехрамбених производа се у октобру попела на рекордни ниво на ком није била од јула 2011. године. Пораст је 3 одсто у односу на септембар, а 12 одсто на годишњем нивоу, воће, поврће и јаја за 25 одсто. Изгледи су лоши, Централна банка Русије најављује да ће цене хране расти и почетком следеће године. То је врло озбиљна претња у околностима кад инфлација и даље расте – у октобру се на годишњем нивоу попела на 8,1 одсто – а плате је не прате јер економски раст пада: у јулу се процењивало да ће бити 4,7 одсто, а у рујну 3,4 септембру. То је утабана стаза према стагфлацији, преноси Јутарњи.
Коначно, Путин је канцеларки Ангели Меркел у четвртак поручио да појачане активности САД и неких НАТО чланица у Црном мору изазивају нестабилност. А док су НАТО бродови онде, Москва неће у било какву авантуру.
Иако нико не очекује рат већ користе приче о звецкању оружјем како би остварили интересе, у таквим ситуацијама увек постоји претња да ствари измакну контроли. Атентат на надвојводу у Сарајеву није био разлог, али је отворио поводе за рат. Који је почео на Балкану, али не због Балкана.
Извор: Јутарњи лист
