АДМИРАЛ Вјачеслав Попов, бивши командант руске Северне флоте, тврди да је руска нуклеарна подморница Курск потонула 2000. након судара са НАТО подморницом.
Попов је у интервјуу за агенцију РИА Новости рекао да са вероватноћом од 90 одсто може да каже име те НАТО подморнице, али да нема доказе за то.
Према његовим речима, подморница НАТО је пратила Курск, али му се превише приближила јер је због маневрисања Курска изгубила визуелни контакт са њим.
Попов је навео да је у судару оштећена цев за лансирање торпеда на Курску, што је довело до експлозија и плављења подморнице.
Он тврди да је и НАТО подморница оштећена у судару са Курском и услед експлозије муниције на руској подморници, али да је, када је поново могла да се покрене, отишла у своју базу.
Адмирал је рекао и да СОС сигнале тог дана није послао Курск већ НАТО подморница, а да је руска противподморничка авијација код обала Норвешке пронашла страну подморницу која се сударила са Курском.
Курск потонуо након судара
Попов је и раније говорио да је Курск потонуо после судара са неидентификованом подморницом, али је ово први пут да помиње да зна о којој подморници је реч, наводе из РИА Новости.
Према извештајима појединих медија, у зони у којој је извођена вежба у време несреће биле су нуклеарне подморнице америчке морнарице Мемфис и Толедо, као и подморница Сплендид британске морнарице.
РИА Новости наводи да је портал Њуз24 пренео да је руско Министарство одбране затражило од Пентагона да прегледа подморнице Мемфис и Толедо, али да је тај захтев одбијен и да је одговорено да су „све подморнице у исправном стању“. Исти одговор добијен је и из Лондона, пренео је портал.
Курск је потонуо 12. августа 2000. у Баренцовом мору, 175 километара од Североморска, на дубини од 108 метара. Према званичној верзији, несрећа је последица експлозије торпеда на подморници и накнадне детонације муниције, током вежби Северне флоте. Погинуло је свих 118 чланова посаде подморнице.
Подморница је била наоружана са 24 крстареће ракете и 24 торпеда
Према општеприхваћеној теорији, цурење водоник-пероксида довело је до детонације бојеве главе торпеда, што је изазвало експлозију више бојевих глава око два минута касније. Друга експлозија је била еквивалентна експлозији око шест тона ТНТ-а, што је било довољно снажно да је региструју сеизмографи широм северне Европе.
Веровало се да је после експлозије било преживелих, али је ниво кисеоника драматично опао. Према речима стручњака, животи су могли бити спасени да су спасилачке операције започете раније.
Међународна акција спасавања трајала је 10 дана, али нико није преживео. Рониоци који су ушли у подморницу недељу дана после трагедије открили су само беживотна тела руских морнара.
Совјетске (руске) подморнице су и раније биле „жртве“ судара. У фебруару 1992. нуклеарна подморница К-276 се сударила са америчком нуклеарном подморницом класе Лос Анђелес Батон Руж на полигону Северне флоте у Баренцовом мору.
Године 1993. нуклеарна подморница Борисоглебск је поново увежбавала задатке борбене обуке у свом домету и била је погођена. Истрага је утврдила да је нуклеарна подморница америчке морнарице Грејлинг пратила Борисоглебск, изгубила га из вида и сударила се са њим.
Међутим, ови и други инциденти нису имали тако катастрофалне последице као у ситуацији са Курском.
Извор: Новости.рс
