ДА ће главна тема на предстојећем састанку шефа руске државе Владимира Путина и његовог госта, председника Србије Александра Вучића, бити цена гаса, већ се зна, и питање је само хоће ли 25. новембра домаћини уврстити и нашу земљу у ред привилегованих држава које због дугорочних уговора имају много повољнију цену од садашње тржишне.
Будући да ће Белорусија, Јерменија, Кина и још неке европске земље и 2022. плаћати гас по старој цени, остаје нам нада да ће председник Путин разумети молбу да у ред повлашћених уврсти и Србију, која је Русији стратешки партнер и у сваком смислу пријатељска земља.
Руски медији су већ саопштили са каквим ће жељама стићи у Сочи председник пријатељске Србије. У досадашњим преговорима представници „Гаспрома“ предложили су да се будући ценовник формира тако што ће чинити 70 одсто берзанске цене гаса, а 30 одсто по нафтној формули. Када се то сабере, цена за хиљаду кубика гаса била би 790 долара уместо 270, колико ми сада плаћамо. Србија сада купује гас 100 одсто по нафтној формули која се користи још из совјетских времена. Једна од варијанти је да се плаћа 30 одсто берзанске цене и 70 процента по нафтној формули, што значи да би Србија хиљаду кубика плаћала око 510 долара што је такође готово дупло више него до сада.
Председник Вучић је отворено и искрено рекао да је предложена цена за нас превисока и зато лично иде у Русију да замоли Путина да Србији остане стара, нафтна формула за рачунање, барем до краја сезоне грејања. Какав ће договор бити постигнут у Сочију, знаће се у четвртак након састанка двојице државника и пријатеља.
Осим што ће тражити најповољнију могућу цену, председник Вучић најавио је и молбу да се повећа обим, односно количина гаса за Србију, јер сада трошимо дупло више него у неким претходним годинама. Србија купује искључиво руски гас који је све донедавно стизао преко Украјине и Мађарске, а од 1. јануара преко Бугарске гасоводом „Турски ток“.
У првој етапи Србија ће тим гасоводом добијати око четири милијарде кубика годишње чиме ће се покрити све потребе индустрије али и домаћинстава. По пројекту, годишње би гасоводом „Турски ток“ требало да прођу 12,4 милијарде кубика гаса за Србију и земље Европске уније.
Русија свој драгоцени плави енергент не продаје свим земљама по истој цени, а најјефтинији гас у Европи у овој години плаћала је Белорусија. За једног од најближих руских савезника хиљаду кубика гаса кошта само 128 долара, што је у овом моменту, када цене на тржишту дивљају, велики „поклон“. Није тајна да су последњих година трајали мукотрпни преговори руководства „Гаспрома“ и Белоруса, а један од разлога је био и висок дуг Белорусије за већ потрошени гас. Пресудио је Владимир Путин, а руски председник је 9. септембра саопштио да ће и 2022. цена за Белорусију остати иста. Познато је да је руководство „Гаспрома“ планирало да подигне цену гаса за Белорусију, али то није дозволио Путин јер је свестан да би се та пријатељска и савезничка земља нашла у тешкој економској ситуацији. Отуда се може рећи да Белоруси могу само Путину да захвале што имају најјефтинији гас у Европи.
Од бивших совјетских република и Јерменија од Русије добија плави енергент по сниженој тарифи, али ипак двадесетак одсто скупље у односу на Белорусију.
Од свих западноевропских држава, најнижу цену гаса Русима плаћа Немачка. Због тога што имају дугорочне уговоре са „Гаспромом“ и „Новатеком“, Немци хиљаду кубика гаса плаћају 270 долара. Немачке компаније имају разне попусте, јер су у партнерским односима са руским гасним гигантима.
Готово пре две деценије Западна Европа је поставила циљ да се укину дугорочни уговори за куповину гаса који су везани за цену нафте на светском тржишту. По том принципу је гас продавао и СССР. Примера ради, ако је цена барела нафте 70 до 75 долара, хиљаду кубика гаса је од 250 до 300 долара. По тој формули гас купује Турска. У ЕУ су сматрали да им је рентабилније да купују гас по берзанским ценама, али су оне ове године скочиле за чак више од 300 одсто. Због тога што упорно не желе да купују гас по „нафтној формули“, најскупље плави енергент од Руса купују у Великој Британији. Експерти прогнозирају да уколико ова зима буде веома хладна, цене гаса могу да скоче и до три хиљаде долара за хиљаду кубика.
Што се тиче Азије, по најповољнијој цени руски гас купује Кина, која хиљаду кубика плавог горива плаћа само 171 долар. „Гаспром“ доставља гас у Азију цевоводима „Снага Сибира“, а овај енергетски гигант је још 2014. потписао дугорочни уговор са Кином на 30 година. Поређења ради, Туркменија продаје Кини гас за 238 долара.
Србија, као земља савезник Русије, која није попустила пред моћним притисцима Запада да им уведе санкције, свакако би могла да очекује разумевање и цену „Гаспрома“ која ће бити у односу на већину еврспских земаља.
РЕЗЕРВЕ ЗА 100 ГОДИНА
СРЕДИНОМ септембра председник „Гаспрома“ Алексеј Милер изјавио је да су резерве гаса у Русији највеће на свету и да их има довољно за наредних 100 година.
– Нека од налазишта гаса на Јамалу ће се користити до 2132. године. Због тога су перспективе пуњења гасовода веома добре – казао је Милер.
Међу светским компанијама „Гаспром“ има највеће залихе на свету, он је власник 16 одсто, а у Русији му припада 70 процената резерви плавог енергента.
ТУРКМЕНИЈИ ПОТРЕБНИ ГАСОВОДИ
РУКОВОДСТВО Туркменије је спремно да повећа производњу плавог енергента којим би снабдевало Азију. Али, да би се планови реализовали, мора да се направи мрежа гасовода која сада недостаје. Засада постоје гасоводи ка Русији и Кини што није довољно да би се максимално користили потенцијали те бивше совјетске републике.
ГИГАНТИ
ПО подацима ОПЕК, после Русије највеће залихе гаса имају Иран, Катар, САД и Туркменија. Од светских резерви Русији припада 24 одсто. И по подацима „Бритиш петролеума“ највеће залихе плавог енергента има Русија.
Извор: Новости.рс
