Епизоде земљотреса које су се појавиле у последњих десетак дана нису ништа неуобичајено и нико не може да тврди да се то није догађало и раније, изјавио је Бранко Драгићевић, директор Сеизмолошког завода Србије. Такође, истакао је да се на нашим просторима просечно догађају онакви земљотреси као што су били они у Краљеву и „да нам оне слике следе“.
Бранко Драгићевић је оценио је да превелика заинтересованост ових дана и прича о земљотресима говори о томе да не постоји развијена свест о постојању сеизмичке опасности на овим просторима, као и да заборављају јаке земљотресе, а још више оно што се догађа између њих, преноси „РТС“.
Навео је да уз помоћ мреже сеизмолошких станица на територији Србије могу да се региструју скоро сви земљотреси, чак и ови мањих магнитуда, што пре 30 година нисмо били у могућности, тако да је земљотрес у Ивањици регистровало двадесетак сеизмолошких станица, што наших, што у окружењу.
Какви земљотреси очекују Србију
– Оде се просечно на нашим просторима догађају онакви земљотреси као што су били они у Краљеву и оне слике нам следе. Такви земљотреси са оном магнитудом 5,5 јединица Рихтерове скале у 21. веку не смеју да причине никакву материјалну штету, односно не смеју да угрозе ни људске животе ни имовину, јер су технологија и начин градње толико узнапредовали да ми можемо градећи објекте који су отпорни на дејство земљотреса у потпуности да се заштитимо – упозорио је Драгићевић.
Међутим, указао је да имамо и старих објеката, и то су објекти који су изграђени након 1963. године при чијој градњи, како је рекао нису поштовани прописи, на којима су рађене неке интервенције које су додатно утицале на рањивост тих објеката.
Нажалост, још увек има велики број таквих објеката у којима људи живе.
– Ми можемо и на те објекте да утичемо, ми не можемо да утичемо на природни хазард, не можемо да спречимо дејство земљотреса, али можемо да утичемо на то да ублажимо његове последице, односно да утичемо на рањивост – рекао је сеизмолог.
Појаснио је да ће се препознати да је то нешто слично као и у овим временима када се говори о једном другом хазарду.
– Када говоримо о вирусу, говоримо о рањивости о објектима за које ми знамо како ће се понашати кад се буде догодио земљотрес. Ми смо то објавили већ на картама хазарда, поставили смо очекиване максимално хоризонтално убрзање које се може очекивати. Сасвим је добро знано још од давнина, како ће та убрзања утицати на поједине типове објеката – навео је Драгићевић.
Поновљивост земљотреса
Додао је да земљотреси „имају своју поновитост“ и да је она у неким сеизмолошким областима краћа, а у неким дужа.
– Ево док сад ми ово говоримо, припремају се земљотреси и код нас и на планети Земљи, припремају се земљотреси великих магнитуда, тзв. катастрофални, и та припрема може да траје и неколико десетина година. Реално је очекивати да ће се земљотреси на овим просторима догодити и у будућности али оно што може људе да заштити од земљотреса није само најава и предвиђање већ један бољи концепт – навео је Драгићевић.
Неопходно је, сматра Драгићевић, изградити објекте који су отпорни на дејство јаких земљотреса, објекте који ће заштити, тако што ће конструкција остати читава и у том случају смо трајно заштићени од било ког земљотреса који ће се догодити у будућности.
– Али то је превентива с којом треба почети неколико година или неколико десетина година пре него што су земљотреси почели већ да акумулирају своју енергију – закључио је Драгићевић.
Извор: Курир.рс/РТС
