Амерички председник Џо Бајден намерава да испуни свој давнашњи циљ да измени доктрину нуклеарну политике, отркива Фајнешел тајмс, што је озбиљно забринуло његове савезнике, посебно из Европе.
Амерички председник Џо Бајден изазвао је озбиљан потрес међу својим савезницима након што се овог викенда у Риму на почетку самита групе Г20 састао са француским колегом Емануелом Макроном и са њим саставио заједничку изјаву која је престравила многе, пре свега Европљане, будући да се у њој назире оно што је амерички лист Фајненшел тајмс назвао променом кључних доктрина о потенцијалној употреби нуклеарног оружја.
Промене и унутар НАТО
Утицајни дневник, наиме, наводи да траје опсежна лобистичка борба како председник Бајден не би у америчку нуклеарну доктрину увео одредбу „но фирст усе“ – не користити први, што би, како страхују савезници, могло да поткопа стратегије одвраћања усмерене према Русији и Народној Републици Кини.
– Темељна сврха нуклеарних капацитета НАТО је очување мира, спречавање присиле и одвраћање агресије. С обзиром на погоршање безбедносног окружења у Европи, поново потврђујемо да је веродостојан и уједињен нуклеарни Савез преко потребан. У светлу тог сигурносног окружења, савезници би требало да наставе блиске консултације о питањима нуклеарне и контроле наоружања, посебно унутар НАТО – стоји у заједничкој Бајденов и Макронов изјави у којој се, примећује Фајненшел тајмс, наслућује оно о чему је Конгрес почео да расправља још 13. октобра.
Тог дана је наиме доњи дом америчког парламента објавио документ којим би, како се верује, почела ревизија америчке доктрине коришћења нуклеарног наоружања у склопу стварања нове Стратегије националне сигурности. Она би требало да буде објављена почетком следеће године. Конгресни документ наводи да је председник Бајден више пута говорио да би нуклеарно оружје требало користити циљано („sole purpose“), што је забринуло савезнике.
Доктрина која је тренутно на снази је направљена 2018. и она је свесно двосмислена будући да се води термином „цалцулатед амбигуитy“ јер не скрива могућност превентивне употребе нуклеарних напада, као ни удара ради заштите америчке безбедности.
– САД би разматрале коришћење нуклеарног оружја само у екстремним околностима за одбрану виталних интереса Сједињених Држава, савезника и партнера – стоји у том документу.
Угледни и утицајни War on the Rocks, платформа која се бави питањима националне безбедности САД недвосмислено је заузела став против Бајденове идеје.
– Тврдимо да нова политика, која једноставно наводи да је једини циљ америчког нуклеарног арсенала одвраћање нуклеарних напада на САД и савезнике, може значајно да смањи важност улоге нуклеарног оружја у америчкој безбедносној стратегији. То уверење дели и вели део војног естаблишмента који се противи било каквој промени деклараторне политике – наводи се на War on the Rocks.
Забринути Британија, Немачка, Француска и Јапан
Иначе, само две нуклеарне силе имају дефинисану стратегију не користити први, НР Кина и Индија. Амерички медији, међутим, наводе како најмногољуднијој земљи света не верују јер је почела да повећавава свој нуклеарни капацитет без упозорења. С друге стране, Русија у документима о националној безбедности наводи да би, у случају претње опстанку државе, користила нуклеарно наоружање да заустави конвенционални напад. Увођењем соле пурпосе, наводе противници, САД би се лишиле и такве могућности.
Британија, Француска, Немачка и Јапан су и самит Г20 у Риму користиле за уверавање америчких званичника да се не ублажава постојећа дефиниција коришћења нуклеарног оружја.
– И соле пурпосе је превише и био би драгоцени дар Кини и Русији – рекао је за ФТ неименовани европски дипломата.
У овом контексту је интересантна позиција Немачке у чију ће владу ући Зелени који су настали на противљењу нуклеарном наоружању на сопственом тлу. Сада, наводе немачки извори, у реалном крилу странке влада прагматизам који нуклеарно оружје дефинише нужним злом док постоји претња Русије. У вези са тим (ставом о Русији прим. аут) унутар странке постоји сагласност с радикалним крилом које је и даље против нуклеарног оружја.
И у конгресном документу се наводи да нуклеарно оружје делује као средство одвраћања и од конвенционалног напада, посебно од хемијског или биолошког. Велики део посланика сматра да би ублажавање деклараторне политике подстакло Кину и Русију, али и Северну Кореју, да буду агресивније према суседима.
Интересантно је, такође, да би промена доктрине САД могла да подстакне земље које се сматрају угроженима да крену у набаву нуклеарног оружја за очување опстанка, као што је то урадио Израел. А стручњаци упозоравју да би такво стање ствари само довело до још веће нестабилности у свету јер би до оружја за масовно уништење дошли и они који би га можда употребили без контроле.
Иначе, Бајден је одувек био за ревизију ставова у вези са употребом нуклеарног оружја, за шта се рецимо залагао и у време када је у администрацији Барака Обаме био на функцији потпредседника САД.
Извор: Република.рс
