Све је деловало да је протест у организацији Српске напредне странке у Шапцу протицао мирно, док у једном моменту није дошло до комешања око 1.000 окупљених испред Основног јавног тужилаштва. Нико није имао информације о томе шта се догађа до момента када је на порталу нова.рс освануо снимак како неколико маскираних мушкараца туче једног младића. Неколико тренутака касније „Подринским“ су се из Службе хитне медицинске помоћи јавили Дарко Косанић, Ненад и Петар Ранковић који су претучени на протесту Српске напредне странке са жељом да јавност сазна шта се тачно ове вечери догодило.
„Чули смо да је протест СНС-а у граду и дошли смо да видимо шта се дешава. Ја сам почео да вичем на скупу: „Јесте ли за или против Рио Тинта?“, јер свестан сам да сви знају да ће та компанија из Лознице да потрује остатак Србије и отера нас из наше земље. У првом тренутку када сам то гласно повикао неки непознати мушкарци навукли су ми моју капуљачу преко очију, савили ме до земље и почели да шутирају и да ме износе из масе“ започео је своју причу Ненад Ранковић за „Подринске„.
Ненада су наставили да туку извлачећи из гужве. Приметни су хематоми на лицу, поцепана капуљача, а он осећа болове у пределу ребара. Након што су га склонили од окупљених, остао је са једним од батинаша коме је и даље, несвестан батина које је добио, покушавао да објасни шта ће се десити Србији и људима ако наставе да ћуте о Рио Тинту.
„Тај човек ме је тада почео тапшати по рамену рекавши ми: ‘Опуштено, бато, биће пијаће воде, немој да се бринеш ништа, само немој да галамиш’. За тих минут-два колико су ме тукли повређено ми је лице, око ми је затворено, а од шутирања у пределу грудног коша ме боле ребра, али нећу да кукам“ казао је Ненад напомињући да се он не бори ни за коју странку, нити жели да се ово политизује, те да је он један обичан грађанин који се бори за свој опстанак и опстанак своје породице на овим просторима.
Ненад за Подринске објашњава да жели да живи у свом родном месту и да га брине неизвесност шта ће да ради и где да оде ако не буде имао воде да се умије или воде да пије. Дарко Косанић који је био са Ненадом каже да се све десило јако брзо, неочекивано и да још увек није свестан свега.
„Одједном сам имао своју капуљачу преко очију, нисам знао шта ми се дешава. Само сам се борио за ваздух. То је једино о чему сам размишљао, да удахнем ваздух. Нисам желео ником да вратим ударац, то ми није било ни на крај памети, само да могу да дишем. Не знам колико после тога, имао сам осећај као да сам се пробудио, осврћем се и схватам да сам у ауту у ком се налази полиција која ми је рекла да бежим одавде што даље само да ме не виде“ говори Дарко.
Дарко се сада после свега пита од кога то треба да се крије и ко ће то да га заштити као обичног грађанина ако му полиција говори да бежи и да се сакрије. Петар Ранковић, Ненадов брат који је прошао без повреда, каже да су их водили на различите стране и да су полиција и ти мушкарци који су тукли његово брата и друга све време пратили ситуацију која се дешава около.
„Када су чули негативне коментаре ухватли су нас и почели на различите стране да воде. Када сам се окренуо видео сам брата у приколици како га ударају, а он није кренуо физички на њих он је само гласно питао окупљене за мишљење о Рио Тинту. Били су добро организовани, овај који је мене вукао говорио ми је да идемо на страну да попричамо, након чега више нисам могао да се окренем да видим где су њих двојица, јер су два момка ишла иза мене и ударала ме раменом да идем напред“ прича Петар и додаје да су га упућивали да иде у правцу којим не жели, јер нити је на ту страну кренуо, нити живи на тој страни али нису му дали могућност да промени правац кретања говорећи да се склони.
Ненад, Дарко и Петар кажу да имају подршку породице да се боре за опстанак, подршку да се боре против Рио Тинта и истичу да је изгледа немогуће избећи батине, како Петар каже: „На протесту грађана добијеш батине од маскираних мушкараца, на протесту СНС-а добијеш опет од њих батине, како год окренеш туку те“.
Видели су ме неки људи из Врањске, места одакле сам који су ме питали шта ћу ја ту и говорећи ми да ћу ја видети за ово. Односно, прете ми, али се надам да нису озбиљне. С обзиром да ништа нисам ни рекао закључујем да једноставно не дозвољавају да им приђеш да не би сметао. Када сам успео да нађем брата и друга они су били са повредама, несвесни да их имају, ваљда од шока – закључује Петар.
Слике можете видети на линку овде.
Извор: Подринске
