Ако је неко вакцинисан, а нема антитела не значи да вакцина не делује, то не значи да нема ћелије које су способне да га бране и апсолутно треба да верује знању и искуству лекара да и њему вакцинација помаже, наводи за РТС докторка Љиљана Софронић Милосављевић, из Института за примену нуклеарне енергије
Љиљана Софронић Милосављевић је гостујући у Јутарњем дневнику РТС-а навела да антитела имају они који су били болесни и они који су вакцинисани, али и у случају да их неко нема не значи да он није заштићен.
– Ако је неко вакцинисан, а нема антитела, то зависи од његовог имунског одговора, то не значи да он није заштићен зато што б-ћелије, б-лимфоцити продукују та антитела, али постоје и друге ћелије то су т-лимфоцити који су способни и чија је прва и најважнија улога у одбрани од вирусних инфекција да убијају ћелије заражене вирусом тако да та одбрана постоји – објашњава Софронић Милосављевићева.
Објашњава да то што неко нема антитела не значи да вакцина не делује.
– Ако је вакцинисан, а нема антитела то не значи да нема ћелије које су способне да га бране и апсолутно треба да верује знању и искуству лекара да и њему вакцинација помаже. То је некада случај са имунодефицијентним особама, са особама које примају неку терапију која уништава б-лимфоците, па људи немају антитела, али имају те лимфоците који их бране од вируса – објашњава гошћа Јутарњег програма.
Како каже, уколико је неко вакцинисан он ће брже и лакше подносити сваки наредни контакт са вирусом.
Наводи да имамо два одговора у борби са вирусом – имунски и стечени.
– Ми имамо две руке у тој одбрани – једна је тај урођени имунски одговор који се јавља у првом контакту са вирусом за оне који нису вакцинисани и који нашем организму да времена да крене онај такозвани други стечени одговор који је много ефикаснији у самој одбрани – објашњава гошћа Јутарњег дневика.
Наводи да код људи који су прележали ковид и имали лакшу клиничку слику њихов имунитет може да траје и до годину дана.
– Међутим, предострожности ради, пошто он временом слаби и тим људима се препоручује вакцинација, док оних који су вакцинисани тај одговор је за нијансу слабији, али је добар и потребно га је чешће подсећати. Све то је у циљу да би клиничка слика била што блажа – наводи Софронић Милосављевићева.
Да ли превише антитела може да шкоди
Објашњава да антитела могу да се детектују без обзира да ли су људи преболели или вакцинисани и истиче да превише антитела не може да направи проблем.
– Ово јако дуго траје, али ја мислим да се људи навикавају на то да могу нормално да живе уколико су вакцинисани, уколико испуне све те критеријуме потребне за добијање пасоша и уколико се придржавају мера – наводи гошћа Јутарњег програма.
Истиче да људи не смеју да забораве чак и кад добију три дозе вакцине, да морају да се придржавају мера.
– Уколико се не придржавају одговарајућих мера они могу да добију вирус на горњим респираторним путевима и могу да тај вирус пренесу у нешто мањем обиму него што би то било иначе, али свеједно трансмисија је присутна. Због тога треба да носимо маске , да се придржавамо и других мера – прања руку и дезинфекције алкохолом, ако све то радимо, ипак живот колико толико тече нормално – наводи Софронић Милосављевићева.
Наводи да је интересовање за проверу антитела у ИНЕП-у велико.
– И ми се трудимо да се организујемо на најбољи могући начин тако да изађемо у сусрет свима, тако да се ради буквално од ујутру до увече по сменама, и та детекција антитела тече онако како треба тако да људи сада могу да имају један податак више у свом зеленом сертификату – поручила је Софронић Милосављевићева.
Недовољно вакцинисаних за колективни имунитет
Упитана колики је колективни имунитет нашег народа наводи да није довољан.
– Колективни имунитет није довољан, али охрабрују вести да се све више младих вакцинише, популације која је управо најактивнија у трансмисији вируса, да и старији који се нису вакцинисали сада схватају озбиљност ситуације, тако да мислим да ће се ипак после овог таласа ситуација кретати набоље и да ће таквих таласа и проблема бити све мање – наводи гошћа Јутарњег програма.
Истиче да је најодговорнија старија популација и да су они најозбиљније схватили озбиљност ситуације.
– Код старијих касни тај стечени имунунски одговор и они су у највећој опасности да онда преовладају ти механизми раног урођеног имунског одговора када се развија бурно реакција организма, а нема тог стеченог да то полако гаси јер све се у нашем оргаизму међусобно регулише – наводи Софронић Милосављевићева.
Фото: Pixabay.com
Извор: РТС
