Предстојећа зима требало би да нам донесе више снежних падавина у односу на претходне, мада би температуре могле да буду и више од просечних.
Према речима Марка Чубрила, професора географије и метеоролога из Новог Сада, чије прогнозе свакодневно путем друштвених мрежа прати десетине хиљада људи са простора екс Југославије, према до сада приспелим и анализираним подацима, зима пред нама могла би да буде подељена из првог хладнијег и другог топлијег дела.
– Први део зиме у југоисточној Европи, па и Србији, требало би да буде хладнији од просека, количински богатији падавинама, а очекује се честа појава јаких циклона и појачаног ветра, обилнији планински снег и чешћи снег у низијама у односу на протекле зиме. Други део зиме у Србији има одређен проценат вероватноће, тренутно око 40 одсто, да буде топлији од просека. Тренутно велики део прогностичког материјала упућује на то да би над нашом државом зима 2021/2022. године требала да буде другачија у односу на протеклу. Очекује се знатно више падавина уз типичне зимске циклоне који би могли донети и знатно већу количину падавина од просека – каже Марко Чубрило за „Блиц“.
Температурно за сада делује да би зима била око просека или чак мало топлија, са одређеном вероватноћом, за сада је то око 30 одсто, да буде хладнија и знатно хладнија од просека. Посматрано по месецима за сада највећи зимски потенцијал имају децембар и јануар, када би регион и Србију могло захватити неколико јачих захлађења уз обилније падавине и јак ветар.
– Фебруар би могао донети мирније време уз ређу појаву јаких циклона и мању количину падавина, али с обзиром на удаљеност тог периода прогноза за тај месец је веома непоуздана. Тренутно све упућује на врло активно Средоземље и Јадран где би се развијали чести циклони, а од њихове тачне путање би зависио однос снега и кише над нашом државом. За сада делује да би северни, западни и средишњи предели Србије могли добити неколико јачих налета снега, где би и то посебно у брдско-планинским пределима, могло бити врло обилног снега, док би јужни и источни предели више били под утицајем топлог ваздуха, те би тамо било више кише, а мање снега – каже Марко Чубрило.
У другом делу јануара и почетком фебруара би било услова за појаву јаких мразева уз минимуме и испод -15 степени Целзијуса, док би фебруар могао донети блаже метеролошке услове, мање снега и слабије мразеве.
– Делује, за сада, да би на подручју Београда и околине било између 13 и 18 дана са снежним покривачем на тлу што је око или мало више од просечних вредности, али и знатно више у односу на протекле зиме. У кошавском подручју би било честе појаве кошаве, док планински део, како Србије тако и региона, може очекивати јако добру зимску сезону уз обилан снег – закључује Марко Чубрило, чија ће коначна процена зиме уследити после 15. новембра када буде познато више метеоролошких података.
Оно што је сигурно, неће се поновити прошла година када смо имали трећу најтоплију зиму у Србији од 1951. године, док је она била друга најтоплија у Београду још од 1888. године када су почела да се врше метеоролошка мерења у престоници. Најтоплија зима, како у Београду тако и у целој Србији била је она из 2007. године, када су оборени многи температурни рекорди.
– Иако је најтоплија зима у Србији била 2007. са просечном зимском температуром од чак четири степена, највиша дневна температура забележена је у Лозници 19. децембра 1989. године и износила је чак 26,4 степена – рекла је својевремено Јасминка Смаилагић из РХМЗ.
Како је записано у аналима РХМЗ, најхладније зиме у Србији биле су 1954, 1963, 1985, 1964, 2003…
– Једна од најхладнијих зима у већем делу Србије била је 1954. године, када је средња температура била – 4,7. Те зиме је у у Сјеници, 26. јануара, измерена температура од -38 степени.
У Београду је најнижа зимска температура забележена 10. јануара 1893. и износила је -26,2 степена.
На основу званичних података РХМЗ, рекорд из 1954. године ипак је оборен три деценије касније. Наиме, на Пештерској висоравни, у Карајукића Бунарима, скала на термометру се 13. јануара 1985. године спустила до минус 39,5 степени!
С обзиром на то да се метеоролошка мерења у Београду врше дуже од 130 година, као најхладнија зима у престоници води се она из 1891. године са просеком за сва три месеца од минус 4,5 степена. Оваквих зима, међутим, ретко смо имали у 21. веку, а једна од њих била је она с почетка 2012. године када је већина Србије била под снегом и ледом. Тада је Влада Србије донела одлуку да прогласи ванредну ситуацију у целој земљи.
У Београду је ова зима остала запамћена и по томе што су дуже од месец дана биле залеђени Сава и Дунав, али и по томе што је снег падао чак и на температурама испод -10.
Најдебљи снежни покривач у Београду забележен је 3. фебруара 1962. – чак 80 центиметара, док су олимпијске 1984. године на планинама бележени готово невероватни рекорди – на Руднику 149, на Дивчибарама 153, на Копаонику 198, а на Митровцу на Тари невероватних 213 центиметара снега!
На другој страни мало је фалило да током зиме 2019/2020. у Београду завршимо потпуно без снега. Наиме, прве пахуље које су се задржале на тлу виђене су тек 27. фебруара и то је био најкаснији први снег још од 1951. године.
-39,5 степени је историјски минимум у Карајукића Бунарима из 1985. године
-26,2 степена је најнижа температура измерена у Београду 10. јануара 1893
26,4 степена је зимски рекорд измерен 19.12.1989. године у Лозници
213 центиметара снега је нападало 1984. године у Митровцу на Тари
80 центиметара снега је најдебљи снежни покривач у Београду из 1962
Извор: Курир.рс/Блиц
