Према споразуму из 2003. године ЕУ и НАТО могу у било ком тренутку распоредити своје војнике у Босни и Херцеговини ако постоји претња за сигурност ове земље.
Такве војне снаге имају могућност и употребе војне силе, поготово ако треба да се одбране од напада, наводи се у резолуцијама Уједињених нација.
Немачки политичар и високи представник Кристијан Шмит, нагласио је „Требало би бити јасно да, ако се ствари закомпликују, Европска унија, ЕУФОР и НАТО, преко механизма ‘Берлин плус’, могу повећати своју присутност у Босни и Херцеговини. Не видим потребу за тим у овом тренутку, али мислим да морамо бити свесни ситуације“, преноси Радио Слободна Европа.
Шмит је такође додао да Војска Републике Српске неће бити формирана, и да међународна заједница неће допустити да члан Председништва БиХ и председник Савеза независних социјалдемократа Милорад Додик формира војску и угрози опстанак Оружаних снага у БиХ.
У било ком тренутку снаге могу да се активирају
Према споразуму „Берлин плус“, прва мисија је била „Операција ЕУФОР Цонцордиа“ 2003. године у Северној Македонији, чији је циљ био да надгледа спровођење Охридског споразума.
Следеће године формирана је мисија ЕУФОР Алтхеа за БиХ, а касније и бројне цивилне и војне мисије у свету.
Споразум „Берлин плус“ има ознаку тајности, али према њему земље чланице Европске уније и НАТО-а имају и резервне снаге за Мисију ЕУФОР Алтхеа и изван Босне и Херцеговине, а размештене су широм Европе. Те снаге могу у било ком тренутку бити употребљене и у кратком року распоређене ако постоји претња сигурном окружењу.
У складу с тим, сваке године ЕУФОР, НАТО и Оружане снаге БиХ спроводе вежбе “Брзи одговор” којима се вежба и демонстрира способност ЕУФОР-а да доведе у земљу резервне снаге које помажу властима БиХ у одржавању сигурног и стабилног окружења.
Задатак Оперативног штаба?
Оперативни штаб операције ЕУФОР Алтхеа за БиХ, као и за друге садашње и будуће мисије, налази се у Врховном штабу савезничких снага у Европи, војној команди НАТО-а смештеној недалеко од белгијске престонице Брисела.
Основана је и војна канцеларија названа командни елемент која је смештена у НАТО бази у италијанском Напуљу
Задатак ове канцеларије је координација резервним снагама и достављање информација о Западном Балкану.
Француски генерал пуковник Бриц Худет средином јула 2020. именован је за заменика начелника Главног штаба савезничких снага у Европи и оперативног заповедника операције ЕУФОР Алтхеа. Хоудет је, осим у Легији странаца, служио и у БиХ, Сјеверној Македонији, Косову те у Африци.
У БиХ, на терену, команданти мисије долазили су из Аустрије, државе која није чланица НАТО-а. Од јануара 2021. на тој позицији је аустријски генерал мајор Александер Плаце.
ЕУФОР у БиХ
У БиХ се тренутно налази батаљон од око 600 војника из 19 држава, од којих је 15 европских земаља чланица НАТО-а. Преостале четири земље су Северна Македонија, Чиле, Швајцарска и Аустрија.
ЕУФОР има могучност и за коришћење војне силе, али само под условом да је сигурно и стабилно окружење угрожено и да постоји опасност да се тренутни систем распадне.
Један од команданата ЕУФОР-а генерал мајор Ринхард Трисчак, објаснио је да док државне агенције за спровођење закона успешно обављају свој посао, ЕУФОР је последње средство које ће се примењивати.
Мисија ЕУФОР Алтхеа је најдужа војна операција ЕУ-а, једина копнена мисија, и једина мисија која има извршни мандат да користи силу.
Почела је 2004. године резолуцијом Већа сигурности Уједињених нација. Том резолуцијом је завршена НАТО операција Стабилизујућих снага (СФОР) која је имала две операције под називом “Операција Заједничка Стража” (од 1996. до 1998. године), као и “Операција Заједничко ковање” (од 1996. до 1998. године).
Почетни капацитет ЕУФОР-а у БиХ био је око 7.000 војника.
Операција Алтхеа је 2012. променила фокус на неизвршни део мандата који подразумева изградњу капацитета и обуку Оружаних снага БиХ.
Извор: РАДИО СЛОБОДНА ЕВРОПА
