„Некада се овде причало о гама или алфа соју, а сада је све само делта“, рекао је за Гардијан Вилијам Хенеџ, епидемиолог са Харвардове Школе за јавно здравље.
Он каже да је делта први пут откривена у Индији у децембру 2020. године, а након тога је делта сој вируса SARS-CoV-2 постао толико свеприсутан да се лако могло претпоставити да је некада брза еволуција вируса замењена стањем мировање.
Иако су нови сојеви наставили да се појављују, као што је недавна делта-плус варијанта у Великој Британији, за коју научници процењују да је 10 до 15 одсто заразнија, иако још нема прецизних података, он је скоро идентичан делта-соју – осим неколико мањих мутација. Хенеџ је почео да их назива делта унуцима.
„Има прилично делта-плус соја, али није значајно заразнији“, истиче Хенеџ.
Он и његове колеге и даље истражују базе података сваке недеље док покушавају да предвиде шта би могло да уследи. Питање на које нико нема сигуран одговор је: Да ли је делта заиста крај коронавируса или се нешто још горе назире у будућности?
SARS-CoV-2 ће сада полако и постојано да мутираа и на крају ће бити ван домета тренутних вакцина, али тек кроз много година. Неки научници сматрају да је ово највероватнији исход.
Потребно је 10 година
“Предвиђам да је еволуција коју ћемо више видети оно што зовемо антигенски помак, где вирус постепено еволуира да би побегао имунолошком систему. За грип и друге коронавирусе које прилично добро познајемо, потребно је око 10 година да вирус акумулира довољно промена да га антитела у крви више не препознају“, рекао је Франсоа Балу, директор Института за генетику УЦЛ.
Алтернатива се сматра изненадном појавом потпуно новог соја, са новим и суштински другачијим могућностима преноса и вируленцијом.
Рави Гупта, професор клиничке микробиологије на Универзитету у Кембриџу, ове сојеве назива „супер-сојевима“ и каже да је 80 одсто сигуран да ће се појавити још један, али се не зна када.
Ова нова делта плус варијанта, додаје Гупта, релативно је слаба у поређењу са стварима о којима говори.
“Постоје две мутације из делта сојева, мислим да нису толико забрињавајуће и да није много узела маха у другим земљама. Али неминовно је да ће се у наредне две године појавити још једна значајна варијанта која ц́е конкурисати делти и можда је надмашити“, напомиње он.
Гупта каже да рекомбинација не изгледа тако уобичајена, али остаје један од извора нове суперваријанте, посебно у деловима света где је значајан део популације још увек невакцинисан и вирусни сојеви могу слободно да циркулишу.
„Сада када је делта у великој мери кључни вирус, постало је мање вероватно, али постоје велики делови планете које не узоркујемо и не знамо шта се дешава. Тако да је то врло реална могућност“, рекао је Гупта .
Активна промоција вируса?
Последњих недеља, такође је постојала забринутост да би употреба нових антивирусних таблета могла да допринесе овоме активним промовисањем развоја вируса SARS-CoV-2
Молнупиравир делује тако што омета способност вируса да се реплицира, преплављујући његов геном мутацијама све док више не може да се репродукује. Неки виролози су тврдили да би преживљавање било ког од ових вирусних мутаната и његово ширење теоретски могло да подстакне раст нових сојева.
Гупта, с друге стране, истиче да постоји већи проблем, који би могао да доведе до стварања суперваријанте – константно висока стопа заразе у земљама попут Велике Британије, због способности делта сојева да се преносе међу вакцинисане особе.
„Што је више дневних инфекција, већа је шанса да постоји пацијент X који ће се заразити, а његове Т-ћелије нису довољно јаке да излече инфекцију јер су имуносупресивне. Тако да на крају такав пацијент има инфекцију неколико пута. Дакле, постоје нека антитела, јер се развио делимичан одговор на вакцину и вирус научи да их избегава и онда почиње да се шири“, напомиње Гупта.
Извор: Б92
