Пад бројки који бележимо је природни ток који свакако иде циклично, имате повећање бројки, па смањење. Што се тиче ковид пропусница, када се погледају подаци за вакцинацију види се неки ефекат, али сада је потребно наставити у том смеру само са још већим обухватом и наравно, нема опуштања. Што се тиче четврте доза вероватно ће доћи на пролеће, каже за „Блиц“ епидемиолог проф.др Бранислав Тиодоровић, члан Кризног штаба.
Број новозаражених почео је да пада што нам свакако иде на руку, јер сада је право време да повећамо обухват вакцинације и Нову годину и Божић дочекамо мирно. С обзиром да се налазимо у зимском периоду, поштовање мера нам је неопходно, али и то да се окренемо вакцинацији како бисмо добили жељени обухват од 80 одсто.
– Ковид пропуснице су имале утицаја на људе од 30 до 40 година, када се погледају подаци о вакцинацији то се види. Јер они су управо ти који уживају у ноћном животу, и може се рећи да је био утицаја на вакцинацију, само то треба наставити али са много већим обухватом. Даље, морамо да будемо свесни, да не сме доћи до опуштања, да мере појачавамо, како бисмо били што мирнији за Нову годину и Божић. Апеловао сам да славе које су велике, као и све остале, треба обележити у кругу породице. Прошле године смо то урадили релативно добро и зато није било повећања како се страховало. Ако то будемо урадили и сада, можемо имати мирнији дочек, али нема дилеме када су у питању било какве прославе на трговима. Такве манифестације, са масом младих људи, то би имало само лош ефекат јер ковид пропуснице на отвореном у толикој маси тешко би ко исконтролисао – каже професор Тиодоровић.
Како даље истиче епидемиолог, циљ продужетка овог јесењег распуста за школарце био је да би се смањио контакт, међутим, родитељи који су своју децу повели на мини одмор нису направили добар потез, јер су биле велике гужве на планинама и у бањама.
– Коментаришем оно што сам видео, а то је да су и планине и бање биле пуне. Циљ је био продужетак тих 9 дана, да не дође до великих контаката, комуникације, али не међу ученицима само, него генерално. То не би било проблем да нам је вакцинација на вишем нивоу, али овако, сматрам да је то био погрешан корак – каже професор Тиодоровић.
Четврта доза на пролеће?
Да ћемо се против инфекције Ковид-19 вакцинисати сваке године, то је у овом тренутку највероватнија опција. Према речима лекара, то би се обављало чак и два пута годишње, у зависности од врсте и произвођача вакцина. Када ће доћи четврта доза за оне који су примили две плус бустер, пролеће је највероватније датум.
– Вероватно да ћемо на пролеће примати четврту дозу. Делта плус почиње по Европи да даје ефекте у негативном смислу, повећава се број заражених, те имамо примере да су земље које су биле релативно мирне, као што је Холандија, Данска, да сада имају повећање. Немци су такође у проблему – каже за „Блиц“ професор Тиодоровић.
Сада је право време да се вакцинишемо
Могуће је да ће бројке наставити овај тренд опадања, али од нас и нашег понашања зависи да ли ће се то тако задржати. Дисциплина нам је неопходна, као и поштовање мера.
– Може се наставити овај тренд опадања, јер сада постоји код народа та доза озбиљности. Када бројке расту и људи се озбиљније понашају, када бројке падају они се опусте, а то не треба да буде тако. Ово је један прелазни период који треба искористити за максималну вакцинацију, то нам треба сада, једна кампања из петних жила да се људи вакцинишу – поручује професор Тиодоровић.
Регион букти, у Румунији и Мађарској расте број умрлих
Према дневној статистици, талас који је у Србији трајао скоро два месеца коначно је попустио, те бележимо тренд опадања, како новозаражених, тако и преминулих.
С друге стране регион букти. Мађарска која има 9, 7 милиона становника, бележи пораст смртности, те је у само једном дану умрло 165 људи, док је 5.326 новозаражених. Румунија такође бележи пораст броја умрлих који износи 343, а пре само пет дана број преминулих био је 303. У Хрватској долази до пада броја заражених, те је према последњим подацима евидентирано 4.443 новозаражених короном, док је 50 особа преминуло, што свакако није занемарљиво, када се упореди са бројем становника од 4.04 милиона.
– У Румунији је проблем што имају слаб здравствени систем. Мађарска је изненађење јер су били добри, и ово је одраз опуштања или замора материјала. Словенци сада чекају помоћ од Италије и то за два милиона становника, што је изненађење – каже професор Тиодоровић.
Србија која има 6, 9 милиона становника, од почетка епидемије изгубила је 10.951 људи, Бугарска, која има исти број становника као ми, чак 26.676 људи. Хрватска која има мање становника него Србија, остала је без 9.986 становника, док је Мађарска изгубила 32.336 људи, а броји 9, 7 милиона становника. У Румунији је ситуација драматична, те је од последица короне, од почетка епидемије преминуло 53.661 људи.
Извор: Блиц
