Нерационална и неправилна употреба антибиотика доводи до развоја отпорности бактерија на антибиотике и представља један од највећих изазова јавног здравства 21. века, како у свету тако и у Србији. Стручњаци упозоравају да су последњи подаци о повећању потрошње антибиотика аларматни и да је због тога важно да се у Србији што доследније примењује Водич за рационалну употребу антибиотика и Национални програм са акционим планом за контролу резистенције бактерија на антибиотике.
У Јутарњем програму прим. др Снежана Јовановић , микробиолог Клиничког центра Србије открила је како бактерије и вируси налазе начина да преживе и поред антибиотика.
– Прекомерна употреба антибиотика није карактеристика само нас овде, о томе се говори и у свету. Тај проблем је препознат давних дана, а 2014. године је Светска здравствена организација дала процену да ће 2050. године чак око 10 милиона људи умрети од инфекција које су изазване резистентним микроорганизмима – дакле, оним микроорганизмима које изазивају инфекцију, а за које нећемо имати антибиотике. Али, резистенција бактерија постоји одавно. Знате да је први пеницилин примљен 1941. године, а 1942. се јавио први сој стафилокока који је резистентан на тај антибиотик. Како ми проналазимо антибиотике, тако се бактерије, вирус, гљивице, паразити прилагођавају да би преживели, каже др Јовановић.
Исто тако, лекари често преписују антибиотике и када само сумњају да је у питању вирус.
– Управо због опасности од прекомерне употребе антибиотика Министарство здравља Србије је 2017. донело одлуку да ови лекови не могу да се купе нигде у слободној продаји уколико немате рецепт одговарајућег лекара. Злоупотребе и прекомерне употребе антибиотика, посебно код вирусних инфекција, значи не можете антибиотиком нешто превенирати, већ само лечити, вируси се не лече антибиотицима, за то постоје посебни лекови. Међутим, процена је само лекара да ли треба дати антибиотик, али ја бих као микробиолог препоручила да се осим крвне слике уради и рецимо брис гуше, уринокултура итд. па да се на основу тога примени циљани антибиотик, наставља докторка.
Докторка је такође истакла да антибиотике никако не узимамо на своју руку, „злопотребом антибиотика уништићемо могућност коришћења тих лекова за наредне генерације“. Такође, ово су лекови који лако уништавају имунитет.
„Антибиотици делују циљано, делују на микроорганизме који су на њих осетљиви. Ми у свом организму имамо и здравих бактерија који су део микробиота, то су микроорганизми који практично производе неке витамине, различите супстанце, између осталог и имунски одговор. Употребом антибиотика не страдају само патогени микроорганизми, него и ови добри, тако да претерана употреба антибиотика уништава све који су осетљиви, па и те микроорганизме који су део микробиоте и наравно да ће доћи до поремећаја. Због тога се иначе уз употребу антибиотика препоручује и примена пробиотика“, закључила је др Јовановић.
Фото: Pixabay.com
Извор: Еспресо
