БЕОГРАД – Српска православна црква и њени верници 21. новембра славе велики празник Сабор Светог Архангела Михаила, који је у народу познатији као Аранђеловдан. У црквеном календару означен је црвеним словом.
Архангел Михаило вођа је небеских војски који се увек јављао на местима на којима се јављала и Богородица, тако да представља небеску силу и заштиту на земљи.
Према црквеном предању, анђео Михаило је први ступио у борбу са злим духом и то име по црквеном тумачењу означава “оног који је као Бог”. На грчком језику реч “архи” значи главни, први, а “ангелос” значи весник, анђео.
Први међу архангелима Архангел Михаило на икони представља се као борац – војвода, са мачем или копљем у руци, а народно веровање сматра да он долази и узима људске душе, кад је коме куцнуо час. На икони се понекад представља како је победио Деницу, оковао га веригама и стао му ногом за врат. Он се сматра чуварем вере православне и борцем против јереси. Аранђеловдан је друга слава по задступљености међу Србима, одмах после Никољдана.
Народна веровања и обичаји
Многа су народна веровања ο овом анђелу. Кажу да он обилази све болеснике и ако стане код ногу – није добро, а ако је код главе – болесник ће оздравити. Слави се у јесен, а по народном веровању то је зато што кад су свеци делили улоге, Архангел Михаило добио је јесење и зимско време – време зиме и зимских тешкоћа. Говори се да у ово време Архангел лута светом обучен у просјака да изгрди невернике и помогне невољницима па зато на његов дан никако не треба сиромашне и просјаке отерати с кућног прага јер можда је баш то Архангел Михаило прерушен у једног од њих.
Жито – да или не? Овако се слави Аранђеловдан?
Једно народно веровање каже да се према временским условима на овај дан може одредити каква ће бити година. Каже се какво је време на Аранђеловдан, тако ће бити током целе зиме и пролећа! У неким крајевима Србије, овај анђео се слави и као заштитник сточара јер се верује да само он може отерати вукове.
Постоји веровање и обичај код многих хришћана који славе светог Михаила, да пошто га сматрају живим светитељем, не спремају жито, што је неоправдано и нетачно. Неопходно је припремити жито за славу, јер сви светитељи и сви умрли живи су пред Богом.
Да ли ће Аранђеловдан бити прослављен уз посну или мрсну трпезу, зависи од тога на који дан пада. Ако пада у среду или петак, онда треба да буде посна, а жито је обавезно.
“Жито за славу се не доноси за свеца већ за наше упокојене претке”, објашњава свештеник Архиепископије београдско-карловачке Глигорије Марковић, који нам прича и како се слави Аранђеловдан на служби у храму Светог Цара Константина и Јелене на Вождовцу.
У видеу послушајте шта је још свештеник рекао о прослави светог Аранђела:
Извор: Курир.рс
