Огрнути страхом и неизвесношћу, мештани села Моравац код Алексинца, сви до једног, управо ишчекују истину и казну која ће сустићи човека који је у ноћи између 26. и 27. септембра на монструозан начин убио Горана (57), његову супругу Гордану (56) и њихову ћерку Лидију (25) Ђокић, а потом њихова тела спалио и закопао у јаму на сеоској њиви далеко од њихових очију.
Тик уз улазних врата, потиштена, стајала је Горанова мајка Стојанка, коју мештани одмила зову Сојка. Ноге су јој клецале док је покушавала да наточи воду на ручној пумпи у дворишту.
– Боли ме, шта друго да вам кажем – изустила је готово нечујно.
Тренутак касније изашла је и њена рођака Верица, која је старицу ухватила под руку и увела је у дом, говорећи нам преко рамена:
– Превише смо причали. Морате нас разумети. Преостало нам је само да сачекамо епилог – рекла је Верица и затворила врата.
Уска улица у којој Ђокићи деценијама живе броји неколико десетина кућа. Пуста је и хладна. Тек покоји мештанин корацима узнемири тишину која јој се недавно наметнула. Када је налет ветра подигао облак прашине, из суседног дворишта изашле су Васка Стојановић, Горанова тетка и њена комшиница Славица Стошић. У њиховим погледима читали су се очај и немоћ.
Преживела срећом
– Немојте да испитујете Шојку. Нек се мало одмори. Пре неколико дана је попила отров, али не знам који. Срећом, преживела је. Тужна сам због ње, али је и разумем. Изгубила је сина, снају и унуку на болан неопростив начин – прича бака Васка док јој се сузе сливају низ образе.
Једном руком намешта мараму на глави и наставља:
– То је била породица без мрље. Лидија је била предивно дете. Често ћете овде чути да за њу кажу да је „једаред девојче“. Горан је радио у мењачници, а Гордана је била домаћица – спушта руку на срце и одмахује главом Комшиница Славица потврђује њене речи:
Све што чујете од нас, чућете и од осталих мештана. Сви у Моравцу познају Ђокиће и нико ништа лоше неће рећи о њима – тврди Славица.
Говорећи о злочину, комшинице су сагласне да је убица вероватно Горанов пословни партнер из Алексинца. Породица је у Моравац долазила углавном на вечеру да обиђу Шојку и овде немају непријатеље. Убица је засигурно неко из Алексинца. Можда је Горан некоме позајмио новац, а тај није имао да му врати, па се дужник одлучио да предузме драстичне мере.
– Не можемо ни да нагађамо због кога су убијени. Горан је био поштењачина и то нико неће демантовати. Помињало се и да је разлог Лидијина прошлост, али то не може бити истина. Није имала дечка и није се дружила с проблематичним људима. То је дете које је увек носило осмех – прича Славица и напомиње да истина о зверском убиству породице Ђокић толико измиче, да мештани можда никада неће дотакнути ни поруб на њеној хаљини.
Извор: Курир.рс/Ало
