Зоран Станковић, патолог, председник Координационог тела за Бујановац, Прешево и Медвеђу и бивши министар, преминуо је јутрос у 67. години
Зоран Станковић је преминуо од последица коронавируса.
Ко је био Зоран Станковић?
Зоран Станковић – српски патолог, професор и доктор медицинских наука, санитетски генерал-мајор у пензији, актуелни председник координационог центра за југ Србије, бивши министар здравља у влади Републике Србије, бивши министар одбране Србије и Црне Горе у Савету министара Србије и Црне Горе све до раздруживања Србије и Црне Горе и бивши министар одбране у влади Републике Србије.
На изборима 2012. је прво био предложен за кандидата за градоначелника Београда, а потом за председника Србије. Од 2012. обавља дужност председника координационог центра за југ Србије у Влади Ивице Дачића.
Рођен је 9. новембра 1954. у селу Теговиште, општина Владичин Хан. Основну школу завршио је у Џепу, гимназију у Владичном Хану, а Медицински факултет Универзитета у Нишу 1980. Након дипломирање приступа у активну војну службу и као активни поручник ЈНА обавља обавезни лекарски стаж у Војној болници Ниш. По завршетку лекарског стажа Станковић обавља дужности лекара и управника трупне Гарнизонске амбуланте у Пећи у периоду 1982—1985. када је проглашен за најбољег младог лекара у саставу санитетске службе Нишке армијске области и Приштинског корпуса. Последипломске студије облика специјализације из судске медицине завршио је 22. фебруара 1988. на ВМА.
Каријеру је започео као војни лекар у Пећи и Врању. Био је патолог на ратиштима бивше Југославије. Био је на челу Војно-медицинске академије од 2002-2005. године и важи за најмлађег начелника ВМА у историји. На најаву да ће бити смењен са места начелника ВМА, одлучио је да сам оде у пензију.
Постављен је на место министра одбране у првој Влади Војислава Коштунице од 2005-2007. године, и по том основу био је и члан Савета министара Државне заједнице СЦГ.
Члан је Југословенског комитета за прикупљање података о истраживању злочина против човечности и међународног права од 1993. године. У децембру 1997. године формирао је тим за истраживање последица НАТО бомбардовања Републике Српске због сумње да су коришћени пројектили са осиромашеним уранијомом. Члан је Комисије за истину и помирење. Један је од најугледнијих форензичара и патолога у Србији, а од 1995. године радио је као стручњак Уједињених нација. У неколико случајева је сведочио пре Хашким трибуналом.
На предлог странке Г17 плус постављен је на место министра здравља почетком марта 2011. године где је остао до краја мандата Владе Мирка Цветковића.
Почетком новембра 2012. Влада Србије га је именовала за шефа Координационог тела за Бујановац, Прешево и Медвеђу.
Извор: Информер.рс
