Како је раније најавио министар финансија Синиша Мали, посланици расправљају о ребалансу буџета за 2021. годину, а министар је у Скупштини истакао и да ће држава у потпуности покрити целокупан трошак увођења новог система фискализације.
„Драго ми је што данас говоримо о ребалансу буџета, ради се о документу који је изузетно позитиван, имамо много боље резултате од очекиваних. У републичком буџету је у првих девет месеци остварен дефицит од 93 милијарде динара, што је за 182,6 милијарди динара боље од планираног. Ребаланс је превасходно развојни, а укупни буџетски приходи предвиђени њиме износе 1.488,5 милијарди динара, што је за 132,2 милијарде динара, односно 9,7 одсто, више у односу на износ прихода планиран ребалансом из априла ове године. Желимо да на прави начин расподелимо тај новац“, казао је Мали пред посланицима и додао да је у односу на планиране приходе буџета, износ планиран овим ребалансом већи за 152,2 милијарди динара.
Он је говорио и о процесу ефискализације.
„Она отвара нову страницу у нашем фискалном систему и комбинујемо је са увођењем е-фактура. Нови модел фискализације ће омогућити да електронски фискални уређај осим касе, може да буде и рачунар, таблет, мобилни телефон“, казао је Мали.
Истакао је да привреда има велике користи о тога, првенствено у погледу борбе против сиве економије и нелојалне конкуренције.
„Нећете имати ни оне резервне папирне ролне више, 10 милиона евра само привреда штеди на тим трошковима“, казао је министар.
Поручио је да ће држава у потпуности покрити целокупан трошак увођења новог система фискализације (за шта је предвиђено укупно 6 милијарди динара) и позвао обвезнике да се пријаве за субвенције којима ће бити обезбеђено по 100 евра у динарској притиввредности по продајном месту и још толико по фискалном уређају (с тим што ће онима који нису у систему ПДВ-а, бити уплаћен износ већи за 20 одсто).
„Јуче смо исплатили прве субвенције, сваке недеље ћемо их исплаћивати“, нагласио је.
Подсетио је да прелазни период важи од 1. новамбра до краја априла наредне године.
„Након тога имаћемо само нови систем фискализације који ће дати слику једне уређеније и јаче Србије“, оценио је.
Према његовим речима, у децембру ће просечна зарада у Србији износити 618 евра. Очекује се, каже и повећање плата и пензија, а Србија иде ка циљу да просечна зарада буде 900, а просечна пензија 420–430 евра.
„Ако се сетите обећања председника Александра Вучића када је рекао да ћемо до краја 2019. године имати просечну плату од 500 евра мало ко је у то веровао. То обећање смо испунили. Као што смо рекли из месеца у месеци просечне плате у нашој земљи расту. По програму Србија 2025, ми смо упркос пандемији по плану да достигнемо тај циљ да до децембра 2025. године просечна плата буде 900 евра а просечна пензија између 420 и 430 евра“, казао је Мали и додао да су и ребаланс буџета и целокупна економска политика усмерени су да се подиже животни стандард грађана Србије из месеца у месец.
Ребалансом буџета, подсетио је, предвиђена је и исплата другог дела помоћи грађанима од 30+30 евра, те ће у склопу тога 1, 2 и 3. новембра грађанима бити подељено преосталих 30 евра.
Такође, издвојена су средства и за помоћ од 20 евра у децембру, а за то ће грађани моћи да се пријављују већ од 15. новембра.
„Од 1. јануара 2022. године минимална зарада у Републици Србији биће већа за 9,4 посто и износиће око 300 евра“, нагласио је Мали током свог обраћања у Скупштини.
Порески приходи планирани су у износу од 1.279,3 милијарде динара што је повећање од 111 милијарди динара, а непорески у износу од 191,5 милијарди што је повећање од 21,1 милијард). Када је реч о структури прихода, порески приходи чине 85,9 одсто, непорески 12,9 а 1,2 одсто се односи на донације.
„То значи да нам се економија опоравља брже од планираног и да су мере Владе укупне вредности 8 милијарди евра били апсолутно оправдани“, оценио је министар.
Оно што је важно јесте смањење пројектованог дефицита, при чему удео јавног дуга остаје испод нивоа Мастрихта, додао је. Наиме, ребалансом је смањена пројекција дефицита у односу на онај који је пројектован у априлу и биће 4,9 одсто, а удео јавног дуга у БДП-у биће 58,2 одсто. Такође, до краја године очекује се раст већи од седам одсто.
Министар је раније објаснио да се ребаланс доноси због бољих резултата за 1,5 милијарди евра за девет месеци и већих издвајања за капиталне пројекте, као и због наставка помоћи грађана. Према његовим речима, уштеђен новац је усмераван на капиталне инвестиције, развој економије и побољшање животног стандарда.
„Овај ребаланс је посебно важан због капиталних инвестиција које су веће него икад – 7,8 посто БДП-а“, напоменуо је.
Ребаланс је тако предвидео новац за почетак градње метроа у Београду, а припремни радови на изградњи би требало да крену у другој половини новембра. Наставиће се са изградњом Моравског коридора, очекује се да ће до марта следеће године бити завршен ауто-пут од Појата до Крушевца, затим градиће се пут од Пожаревца до Голупца (Дунавска магистрала), обилазнице око Лознице, Горњег Милановца и Ужица, те тунел код Кадињаче.
Обезбеђен је новац за изградњу Клиничког центра у Београду, фабрику вакцина, планиране саобраћајнице, за канализацију и изградњу фабрика за пречишћавање отпадних вода у више од 60 општина и градова (додатно је обезбеђено 3,3 милијарде динара за пројекте у екологији). Такође је у плану и реконструкција више здравствених установа – домова здравља у Гроцкој, на Чукарици, Гаџином Хану, Лапову, Лозници, Медвеђи, Рачи и Сомбору
Ребалансом је предвиђено додатних 2,7 милијарди динара за пољопривреду, чиме предвиђена укупна издвајања за ту област достижу 60,3 милијарди динара. Такође су предвиђена и додатна издвајања за спорт, за завршетак радова на Мултифункционалној дворани у Кошутњаку. Мали је подсетио да је Србија организатор Светског првенства у рвању и атлетици у 2022. години и Светског првенства у шаху у марту 2022. године.
„Грађани су видели да су могли да рачунају на нашу државу кад је криза. Боримо се за здравље и економије и грађана. У наредној години велики су изазови пандемије која се не смирује, решавамо га инвестирајући у клиничке центре, болнице, домове здравља и набављајући вакцине. Имамо довољно на рачуну РФЗО како бисмо све лекове и остало купили на време“, навео је Мали.
У Србији, навео је, није било масовних отпуштања и затварања фабрика. Показано је колико је земља јака и колико су наше финансије јаке и стабилне, те да имамо новца да помогнемо нашој привреди.
„Преко 250 фабрика је отворено у протеклих нколико година. Када су стране директне инвестиције у питању за првих осам месеци у Србију је пристигло 2,6 милијарди евра бруто страних инвестиција, што је за 52 одсто више у односу на исти период прошле године. Србија је тако показала колика је кредибилна и атрактивна инвестициона дестинација у време кризе“, закључио је Мали.
Извор: Танјуг/Б92
