„Однедавно САД јача војну напетост подстичући независност Тајвана, који је неодвојиви део територије Кине.“
Тако је Пак Мјонг Хо, заменик министра спољних послова Демократске Народне Републике Кореје (ДПРК), реагујући на раст међународног притиска на Народну Републику Кину да се не упусти у војну авантуру припајања Републике Кине на Тајвану.
Помније читање сугерише да су главне тезе става заменика министра написане у Пекингу или преписане из приручника Кинеске комунистичке партије:
„Тајван је искључиво унутрашње питање Кине, САД користи Тајван као средство притиска на Кину и истурени положај за надвладавање Кине иако према ван одржава политику „једне Кине“, деловање САД-а представља велику претњу међународном миру и стабилности“.
Пак Мјонг Хо након тога упоређује кризу с Републиком Кином на Тајвану са стањем на Корејском полуострву где, наводи, америчке трупе служе „притиску на НР Кину“.
Тек се затим наводи да снаге САД-а и сателитских држава „концентрисаних око Тајвана, могу у било којем случају искористити за војну операцију против ДПРК.“ Севернокорејски дипломата закључује да „стварност доказује да САД настоји угушити нашу земљу и Кину, обе социјалистичке државе, како би задржао надмоћ“.
Пекинг се нашао под дипломатском баражном ватром кад је реч о РК на Тајвану. У среду је Европски парламент донео необвезујућу резолуцију која позива на јачање веза с РК на Тајвану с којом ЕУ дели демократске вредности. Кристално чист речник потврђује да је РК на Тајвану сигурносни интерес ЕУ. На то су у Пекингу реаговали бурно низом претњи.
Посебно упућенима земљама Источне Европе јер Литванија отвара канцеларију Тајвана, а не Таипеија (главни град). НР Кина ово прво сматра уплитањем у унутрашња питања, а ово друго допушта. Нова претња стиже Чешкој и Словачкој које ће примити министра спољних послова Републике Кине на Тајвану. Џозеф Ву ће учествовати на форуму у Словачкој, а затим ће отићи у Праг како би се састао с председником Сената, горњег дома чешког парламента Милошем Вистрчилом и Здењеком Хрибом, градоначелником Прага.
Њих двојица дуже време јачају односе с РК на Тајвану. Амерички предсједник Џо Бајден је у петак је изјавио да САД има обвезу да брани РК на Тајвану. Након чега су партијски медији на енглеском објавили оштре нападе тврдећи како ће америчка војска, у случају да се укључи у могући сукоб, претрпети тешке губитке. Пекинг у стратешким разматрањима операције повратка РК на Тајван процењује да Вашингтон неће деловати јер би то довело до жртава што, након завршетка рата у Авганистану, ниједан амерички председник неће желети.
Због тога их је толико и узбунила Бајденова изјава. Индикативно, коментари говоре искључиво о „мирољубивом уједињењу“. Бела кућа је кренула у операцију ублажавања председниковеизјаве. Јан Псаки, портпаролка, у петак је на редовном разговору с новинарима потврдила да нема промене америчке политике према РК на Тајвану. Ипак, пажње је вредан цитат:
„Наша политика ће се водити Законом о односима с Тајваном, што значи да ћемо наставити да помажемо Тајвану у одржавању довољне способности самообране. Други је принцип је да сваки покушај да се будућност Тајвана одреди икако друкчије осим мирним путем сматрамо претњом миру и сигурности западног Пацифика. То би представљало велику забринутост за САД.“
Јапан то сматра претњом националној сигурности, а близу је и изјава госпође Псаки. Залетео се председник Бајден или не, недвосмислено је да се политика САД и ЕУ према НР Кини заоштрава кад је реч о питању РК на Тајвану.
Нико не доводи у питање политику „једне Кине“, али због збивања у Хонг Конгу, где је Пекинг брутално прекршио обвезе из међународног уговора о преузимању те територије, савезници Таипеија одлучни су јамчити му могућност да сам одлучи када ће се, како и под којим условима вратити под власт матице земље.
Непредвидив Си
Тренутно су услови такви да власти и јавност на острву одбијају такав развој догађаја. На континенту председник Си Ђинпинг гради услове за останак на власти и након другог мандата чиме руши састав који је поставио Денг Сјаопинг, не случајно.
Због чега се страхује да би могао, у циљу јачања позиције на власти, да се одлучи на војну интервенцију. Оштре поруке попут последње Бајденове, оне Високог представника за спољну и сигурносну политику ЕУ Жозепа Борела и Токија за циљ имају да одврате Сија и партијске јастребе од насилне акције. И у том их светлу треба гледати. Што год о томе мислио севернокорејски заменик министра спољних послова.
Извор: Јутарњи лист
