Ужичанка Тања Ћосић (34) дигнута је у ваздух 2005, док је пет година касније у Новом Саду усмрћен Велибор Вучуровић (31), а починиоци ни дан-данас нису откривени
Брука и срамота да 16 година чекам правду! Нико прстом није мрднуо за све ове године. Убица и налогодавац убиства моје ћерке негде мирно и спокојно шета, а она је под земљом!
Овим речима за Курир започиње тешку и болну исповест Мица Ћосић, мајка брутално ликвидиране певачице Тање Ћосић (34) из Ужица коју је 1. августа 2005. разнео експлозив од 10 килограма, подметнут под њен аутомобил. Ни после толико година овај злочин није решен, убица није иза решетака, а правда није задовољена.
Венем из дана у дан
– Оболела сам, нисам више сва своја. Венем из дана у дан, али не одустајем! Хоћу да сазнам ко ју је убио као пса – каже несрећна мајка певачице. Како каже, туга, бол и патња не престају, али ћерка јој је у аманет оставила сина, који је у тренутку трагедије имао свега четри године.
– Тањин син је добро и вредно дете, држи све у себи и сећа се свега. Често га видим замишљеног, вероватно му мисли одлутају код мајке. Туга која нас обузме сваког августа не може да се поднесе – каже Тањина мајка и додаје:
– Обраћала сам се бројним људима, институцијама, али бих увек наишла на затворена врата, блед поглед и реченицу: „Радимо на случају“. Ова мајка, која живи за дан када ће убице њеног детета бити у затвору, каже да њена Тања није имала непријатеље, али је била у вези са жестоким момком.
– Сумњам да су је смакли криминалци које је на грбачи имао њен дечко, с којим има сина. Говорила сам јој: „Немој, пуцаће у тебе због њега!“, али она би се љутила – каже несрећна жена и додаје да јој је смрт ћерке донела црне облаке, од којих више од деценије не види сунце.
Нажалост, она није једина мајка у Србији која нија имала прилике да убицу свог детета види на оптуженичкој клупи и оно што је можда и горе од тога, није сазнала ко јој је и због чега узео оно највредније у животу. И родитељи композитора и текстописца Велибора Вучуровића (31) из Фекетића пролазе идентичну агонију као и Мица Ћосић из Ужица.
Погођен у главу
– Како време пролази, све нам је теже и теже. Највише нас боли што убица ни након 11 година није нађен. Вероватно негде мирно спава, можда нам се и смеје у лице, док ми умиремо од туге – каже за Курир Зоран Вучуровић, отац убијеног Велибора који је настрадао 27. марта 2010. насред Булевара Јаше Томића у Новом Саду, када га је метак погодио у главу док је ишао ка свом пријатељу.
Спекулисало се да је Вучуровића погодио залутали метак, али чак ни то са сигурношћу није доказано. Родитељи покојног младића истичу да неће одустати од тражења правде.
– Све се врти укруг. Обећавају да ће решити злочин, али ништа од тога. Нећу одустати од тражења истине, иако сина не могу да вратим. Кад је у питању дете, бол не може да се ублажи – каже отац и додаје да живи због ћерке, јер им дани после смрти сина споро пролазе, претежно у сећању на њега и сузама.
Извор: Курир.рс
