Сахрана породице Ђокић, Горана, његове супруге Гордане и ћерке Лидије из Алексинца, који су пронађени мртви у суботу одржана је данас у 13 сати на гробљу у Житковцу.
Данас је у Алексинцу и Дан жалости, па су заставе спуштене на пола копља.
Ђокићи су сахрањени на гробљу у Житковцу, а ископана је једна рака у којој почивају сво троје – сахрањени Горан, Лидија и Гордана Ђокић. Свештеници су служили посмртну литургију, а породица и пријатељи у сузама су се опростили од брутално убијене породице, након чега су они положени у раку.
Свештеник је одржао говор на када су ковчези полагани раке:
– Имамо људску обавезу да Горана, Гордану и Лидију испратимо и речима. Већ неколико дана уназад, цела Србија и Алексинац су у шоку. Да ли је могуће да неко изврши овакав злочин. Овакав злочин не можемо чак назвати ни зверским – ово се односи на човека који је брутално убио Горана, Гордану и Лидију, а потом их запалио. Да ли су они били криви зато што су били вредни, или зато што су били породица? Он није узео само њихову душу, он је запалио и њихова тела – нема више њихове лепоте, нема више њихових лица – рекао је свештеник у потресном говору.
Свештеник је прочитао и друго писмо, које је за Горана, Гордану и Лидију написала њихова породица.
– Целог живота могли смо да учимо од њих. Са њима је живот био посебно леп. Драгом Богу је требало мало више времена да састави дивну душу наше Лидије, па је зато била тако посебна- мали плави насмејани зврк. Чекали смо је, а кад смо је дочекали, потпуно смо је размазили. Док се окренеш мали зврк просуо пола сока по поду, погледаш је, а она насмејана. Помислиш, да ли још више можеш волети ово дете. Тетино и течино испуњење снова и зеница у оку. Можда није постојало вољеније дете од наше Лиде од стране њених родитеља, за њу су могли и да скину звезде са неба. Наша тета, жена чисте душе и најчистије намере, најпожртвованија мајко, тетко, пријатељице, храбра жено памтићемо те само по лепом. Недостајаће нам наше приче које су трајале сатима, твоји савети, љубав коју си нам пружала на свој посебан начин. Чекали смо вас сатима на породичним слављима, и шалили се на тај рачун. Радо ћемо се сећати испијених кафа које си ти посебно спремала… Као прави хедониста знао си да уживаш. Памтићемо вас по лепом животу. Живот некад чудно подели карте али ваш није готов, јер ћете заувек живети у нашим срцима – прочитао је свештеник говор породице.
На улазу зграде у Алексинцу, у којој се несрећна породица живела, залепљена је умрлица. На њој се налази породична фотографија Ђокића.
Из куће се чуо тихи плач родбине која стоји окупљена око ковчега и прима саучешча свих који долазе да их испрате на вечни починак. Како сазнајемо готово цео Алексинац дошао је да испрати Ђокиће, те стотине људи стоји у реду на улици, чекајући ред за изјаву саучешћа.
Извор: srbijadanas.com
