Блаженопочивши Митрополит црногорско-приморски Амфилохије у једном интервјуу говорио је отворено о Слободану Милошевићу, Јосипу Брозу Титу, Јованки Броз, Зорану Ђинђићу…
Мало је познато да је посетио Јованку Броз у време док је била у својеврсном кућном притвору.
„Јованка Будисављевић Броз заиста јесте била у некој врсти казамата. Посетио сам је у таквим околностима, на њену молбу, а позив ми је пренео наш заједнички пријатељ Милан Шарац. Било је то годину, можда и мање, пре њене смрти. Дуго смо о свему, отворено, Јованка и ја разговарали. Причала ми је како је отишла у партизане, као и многе српске девојке из Лике, бежећи од усташа. Испричала ми је да су корени њене породице Будисављевић из Метохије, да је породица у Лици имала 17 свештеника. Дуго смо причали…
Жао ми је, кад је била сахрана, био сам на путу, а дошао бих да је испратим. Јованка је, ипак, била и остала достојанствена, честита и непоткупљива. Сви су јој се клањали док је била жена једног од најмоћнијих људи света… Да, једног од најмоћнијих људи света. А кад то више није била, не само да су је заборавили, већ су чинили све да је понизе, наруже, за све осуде, на крају и изолују“, рекао је тада Амфилохије.
Амфилохије је Јованки служио и помен што је многе зачудило с обзиром да је била животна сапутница комунистичког лидера.
„Служио сам помен Јованки, то је истина. Код њене вечне куће, тога поподнева, а поподне је одабрано да не реметимо посетиоце у Кући цвећа, на помену је била њена најужа родбина, њен дугогодишњи шеф обезбеђења Раде Чечур и Милан Шарац. Зашто се чудите? Па, Јованка је била крштена и, не само по томе, него и као страдалник, заслужила је помен“, рекао је Амфилохије и додао да је окадио мало и Тита.
„Ја сам мало кандило и према њему ‘бацио’. Велим: толико је греха и зла на себе натоварио, па да га мало окадим“, рекао је он.
Говорећи о Слободану Милошевићу рекао је да се о њега огрешио. То је чак и јавно признао на сахрани Слобиног брата Борислава, коме је служио опело у Љеворечким Тузима.
„Мене је Слободан звао из Хага да му сведочим. Нисам отишао. Тако ми је тада у цркви саветовано. Погрешио сам што нисам отишао, мада ми је срце говорило да треба да одем. Време показује и тек ће показати да се он, на свој начин, искрено борио за српски народ. Е, друго је питање да је пристао на понуде и учинио уступке, ко зна како би било. Али његово име ће у књизи вечних бити уписано неизбрисивим словима. Њему су судили они којима је требало да се суди. Нису му пресудили, невин се преселио у Царство небеско. Божији суд на крају све решава. У имену Божијем је и суд и правда“, рекао је Амфилохије својевремено за Вечерње новости.
Амфилохије, је подсећања ради, посетио Милошевића у Хагу.
– Шта вам је казао?
– Ћутао је.
Остаће упамћен говор митрополита Амфилохија на опелу премијеру Ђинђићу у Храму Светог Саве. Многи су му тада замерили реченицу – ко се мача лати, од мача ће и погинути.
„Сваку своју реч из тог говора и данас бих потписао. Али наопака и фалсификована тумачења – оспораваћу. Кад сам ја поручио: ко се мача лати, од мача ће и да страда, то је било упућено Зорановим убицама. А приписали су да сам то управо њему упутио. Какав фалсификат и зла намера. Гледајте, после тог мог говора, један мој сабрат ми каже: ‘Па ти, човече, од њега направи свеца’.
– Шта сте сабрату одговорили?
– Казивао сам оно што јесте и како су ми срце и ум налагали. Трагично сам доживео убиство премијера Ђинђића.
Извор: Курир
