Александре Вучићу, ваша обраћања грађанима преко медија постала су толико учестала и угрожавајућа за спокојство и душевни мир грађана Србије, да сам одлучио да вам упућујем отворено писмо сваки пут када се на такав начин обратите грађанима. Надам се да ће та моја отворена писма смањити, ако чак не и сасвим у вама убити жељу да се обраћате грађанима и тиме их психички угрожавате. У том смислу схватите и ово моје отворено писмо, пише Војин Ракић, оснивач и директор Центра за биоетичке студије.
С обзиром на то да огроман број грађана сматра да сте им нанели душевни бол, можда би сви они могли да вас туже и траже накнаду штете од вас лично и медија на којима сте износили претње и увреде свим грађанима Србије, чиме би вам била бачена сенка на славље које сте са својим “ужим кругом” својевремено уприличили код “Франша” ради прославе прве милијарде евра “зарађених” на својим пословима.
Но, пређимо на ствар. Ово прво отворено писмо наведеног типа укратко ће скицирати једну важну вашу карактерну особину: кукавичлук.
“Кукавица је онај ко се боји и бежи, а ко се боји, али не бежи, тај није кукавива”. Ако вас навијачке обавезе у младости нису спречиле да прочитате нешто од Достојевског, ове речи великана руске и светске књижевности не знамо да ли би вас подсетиле на самог себе и на кукавичку и морално извитоперену мафију чији сте шеф. Свакако би требало да вас подсети.
Навешћу неколико околности које показују да вас, поред многих других неконвенционалних карактерних диспозиција, одликује и изразити кукавичлук. Прво, из свог непосредног искуства знам да сте се показали као велика кукавица у комуникацији са мном. Друго, а што је много важније, показали сте као председник државе истоветан тип кукавичлука који сте показали са мном. Образац је исти. Једино је у другом случају много погубнији, јер је жртвована једна читава држава. А та држава је наша Србија.
Почећу дакле од оног мање важног, и то само на једном примеру. Ја сам вас пре више од годину дана тужио зато што сте ме лично клеветали и о мени лагали на конференцији за штампу у Бриселу. Клеветали сте ме наравно и преко својих медија, министара и чланова председништва СНС, али за сада не постоје докази да сте ви лично те клевете наручивали. Такође за сада не постоје докази да сте лично наручивали претње убиством упућене мојим колегама непосредно пошто сам са својим сарадником, у свету уваженим етичаром проф. др Александром Фатићем, објавио отворено писмо вама, да сте лично наручили да се том мом сараднику хаварише аутомобил на заштићеном паркингу, да сте ви лично наручили да му се прети хапшењем пар дана после отвореног писма вама…Но, свакако знамо из личног искуства да су нам нуђене “награде” (укључујући финансијске), које су понуђачи сматрали довољно атрактивним за нас да престанемо са својим јавним деловањем у друштвеној и политичкој сфери.
Према томе, за сада постоје само индиције али не и материјални докази да сте наведене криминалне радње ви лично наручивали. За КЗМ у Бриселу пак постоје непобитни материјални докази, јер је читава Србија слушала ваша бизарна размишљања о мени, а за које је доказано да су чисте лажи.
Ниједно суђење по мојој тужби није одржано, и то из најневероватнијих разлога: прво се рочиште дуго није заказивало, а када се заказало, прогласила се ваљда непосредно пред заказано суђење надлежност другог суда, па се дан пред ново рочиште у том другом суду и оно отказало зато што се, како сам разумео, управо дан раније првобитни суд, за који је све време било познато да је надлежан, прогласио надлежним (на шта ви имате право жалбе о чијој основаности се опет “одлучује” ко зна колико дуго….). Све у свему, константна одлагања суђења уз доста необичне, а у неку руку и маштовите изговоре.
Према томе, ви се, Александре Вучићу, показујете као кукавица јер не смете да се суочите са мном. Не смете не само да полемишете са мном, већ ни да ми изађете не очи. Ви имате опцију да “шмекерски” кажете да сте ме оклеветали грешком или да су вас у налету ваших финих осећања понеле ваше суптилне емоције, да платите симболичну суму коју тражим (и то можете платити у вашем стилу из средстава српских пореских обвезника, како се не би окрњиле милијарде покрадених евра у вашим џеповима и џеповима ваше организоване групе), али плашите се понижења које би доживели током суочавања са мном. Наиме, ви ме знате из јавног живота и јасно вам је шта би вас чекало. Као што рекосмо, страх те не чини кукавицом. Кукавицом те чини бежање. А ви бежите. У овом случају од суђења – и то упркос потпуној контроли коју имате над правосуђем.
Зашто бежите? Зато што сте кукавица.
Ово бежање од суочавања са мном на суду парадигматично је за ваш кукавичлук у политици. Навешћу само неколико примера:
1. Противуставно сте узурпирали сву извршну, законодавну и судску власт, приграбили је за себе лично, а самог себе окружили најинфериорнијим полусветом – карактерно крхкијим чак и од вас. Кукавичлук је у томе што се плашите да вам човек просечне интелигенције и других просечних способности може угрозити власт. Осим тога, плашите се да имате крај себе неког просечног човека поред кога би ви деловали недорасло. А та врста страха и бежања од квалитетних, па чак и просечних људи, посебно је велик кукавичлук.
2. Имате паничан страх од опозиције. Ваши мегафони у облику хомо сапиенса потпуно непотребно лажу и вређају опозицију, и то изразито често. Пошто сте били принуђени да дате простор на вашим медијима званичној опозицији, ви сте увели своје “ботове-ометаче” у емисије, како би својим логороичним празноречјем, простаклуцима, а неретко и вриском, потпуно онемогућили да се чују ставови који нису ваши. Бежите од тога да се ваше мишљење (оно што говоре ваши “ботови”) конфронтира са било којим другим мишљењем. Зашто тај панични страх и бежање од другачијег мишљења? Зато што сте кукавица.
3. Плашите се гнева и побуне народа, па сте се одлучили да кривотворите податке о броју умрлих и заражених од ковид-19, да кријете да су српски природни ресурси распродати, да сте ви и ваша организована група узимали огромне провизије од те распродаје, а да је на крају остала еколошки нарушена и у скоро свим другим погледима девастирана Србија. Не желите ни сами да чујете истину о томе, па причате да Србија има највећи економски раст у Европи (у свету, у васиони…).
И причате да сте тигар. Тигар који аутократски влада земљом коју је уништио и која тренутно има највећи број заражених врусом ковид-19 у Европи (званична изјава представника СЗО за Србију). Тим истим вирусом за који сте рекли да сте га победили. Бежање од истине. Кукавичлук.
4. Тврдите да успешно браните Косово и да је Косово Србија, а притом српски грб и акроним “СРБ” на регистарским таблицама на том делу стварне или наводне територије Србије морају бити прелепљени стикером. А било где ван Србије дозвољено је приказивање грба Србије и скраћенице “СРБ”. Одважан државник би се или борио да Србија врати Косово или би признао да је Косово за сада неповратно изгубио Слободан Милошевић 1999. године, и то у време док сте ви били његов министар пропаганде. Но, то би био манир неког ко није кукавица. Кукавица бежи и од битке (са равноправнима, а посебном са јакима) и од истине. Кукавица само лаже грађане да је победила, иако сада већ скоро свако види да је поражена и понижена.
5. И ваш стил понашања асоцира на кукавицу. Ваши скечеви пред камерама често су праћени гримасама којима се свет смеје зато што личе на гримасе плачног детета. Углавном их правите када говорите о себи или о нечему што је повезано са вама. Понекада ваше беседе имају и елементе неког чудног типа нарицања. Мушкарац који јавно, пред камерама, плаче над својом судбином у маниру нарикача које наричу над покојником, нема стил одважног и храброг човека. Он има стил кукавице.
Кукавица бежи и од одлука. Једна од одлука од којих ви бежите је да ли ћете се приклонити САД и ЕУ или источњачком свету. Неки други свој став отворено исказују. Зато лако сарађују са свима. Узмимо као пример људе из покрета
“Нови 6, октобар”, који ја водим, те имам добар увид у његово деловање. Имају сарадњу са властима у САД, ради се на заједничким пројектима, врше се консултације о томе како да се после преуизимања власти спроведе транзициона правда. Не заобилазе се теме за која дела да се суди садашњим политичким и правосудним криминалцима током периода важења транзиционе правде, а и колико дуго би било оптимално да тај период траје.
Не заобилазе се ни теме како да се у периоду транзиционе правде извршавају судске пресуде над политичким и правосудним криминалцима или на који начин да се издржавају затворске казне.
Разматрају се услови за лустрацију и модели лустрације, од забране јавног рада до изгнананства из градова. Овај други модел су српски учесници једне од дебата сматрали посебно погодним јер би помогао и у решавању проблема депопулације села.
Посебно се не заобилазе теме везане за решења актуелне политичке ситуације у Србији. О томе вам пак нећу писати. Могло би вас повредити.
Једино вам могу открити да се разматрају проширења Бајденове “црне листе” у коју би били укључени нови политички и правосудни криминалци са Западног Балкана којима би се запленила имовина коју имају у САД и њеним савезницима, и којима би се забранио улазак у те земље.
Недвосмислен и одлучан став у спољној политици олакшава и комуникацију и са Русијиом. Русија је свесна на који начин може, а на који начин не може или не жели да помогне Србији. И руски партнери воле да пред собом имају људе који су искрени са њима. То им олакшава посао.
Тако се граде добри односи у спољној политици. Али услов за то јесте да ниси неискрени страшљивац, већ озбиљан партнер који отворено и аутентично износи своје политичке позиције и пред саговорницима и пред јавношћу.
Поздрав,
Проф. др Војин Ракић, редовни професор
Извор: Нова
