Горанова мајка открила траг који може да одведе до убице?
Моји син, снаја и унука нису били криви ни за шта, никоме нису били дужни, никога нису убили, нико због њих није завршио на суду. Горан је био добра душа, а да ли је давао паре, не знам, нити колико, нити ко му је дужан. Убијени су и спаљени само због пара, а ко је то урадио, не знам, јер они се нису никога плашили, нормално и слободно су живели.
Ово у ексклузивној исповести, први пут од велике породичне трагедије, каже Стојанка Ђокић, мајка Горана Ђокића (57), власника мењачнице који је у ноћи између 26. и 27. септембра ликвидиран и спаљен у атару села Моравац код Алексинца и то заједно са својом супругом Горданом (56) и ћерком Лидијом (25).
– Мислила сам, узели су паре, а њих су везали у некој колиби, па ће да их пусте. Нисам ни могла да сањам да је ово могло да им се догоди. Чекала сам их на капији да дођу, али нису дошли – прича старица:
– Знала сам да Горан има те паре у колима. Већ су га три пута нападали. Једном у стану, други пут кад је улазио у стан. И трећи пут га је напао неко у стану и са шипком га у главу ударао. То је било усред дана. Тај нападач је и бомбу носио, и тада је наишао неки комшија и одбранио га.
Стојанка каже да је Горан део пара увек носио са собом, јер га је болела нога и није могао често да иде у банку.
– И ту кућу је продао, па је и те паре имао у колима. Знам да ништа друго није разлог за ову трагедију, само паре – каже она и додаје да се њен син никада није плашио.
Несрећна бака описала је и последњи дан својих најмилијих.
– Горан, Гордана и Лидија су у недељу били код мене, требало је неку паприку да спремамо. Горана је болела нога, али је пристао да са мном попије пола чашице ракије. Ништа није слутило на зло. Поседели смо, вечерали пуњене паприке, причали смо и смејали се. Смејао се мој син Горан, шалили смо се тог дана – прича бака Стојанка и додаје да их је око поноћи испратила.
Последњи сусрет – Кад су отишли, затворила сам капију за њима. Сутрадан сам позвала Гордану, не јавља се. Онда и Лидију, ни она се не јавља. Звали смо и мењачницу, тамо нема никога. Горан се не јавља на мобилни. Онда су рођаци ишли до стана и локала, али нису их затекли тамо, од њих ни трага, ни гласа. Иако смо се надали да ће се однекуд појавили, то се није десило, па смо позвали полицију – прича Стојанка и додаје да није веровала да их је у недељу увече последњи пут видела.
Извор: srbijadanas.com/Курир
