Од 8.467 заражених колико је навише било у овом таласу до 4.803 колико их је било у понедељак прошло је свега неколико дана.
Чини се да је пик четвртог таласа за нама, али остаје једно питање – стиже зима, а са њом и велики број прослава – да ли ћемо и у најризичнијој ситуацији епидемију моћи да држимо под контролом?
Са свим епидемијама до сада, а посебно са респираторним инфекцијама постоје јасна правила – коилко трају, под којим условима и кад им је сезона. Упркос свим мерама које су до сада доношене и упркос вакцинацији коју спроводимо месецима, корона се јавља у неправилним размацима, таласи трају и више него што је очекивано за један циклус.
Најмања снага коронавируса је током топлих летњих дана, али си у Србији забележени корона удари у свим годишњим добима: током 2020. смо осетили пролећни, летњи и јесењи, ове године зимски који је чак закорачио у пролеће и сада овај каснолетњи удар који ће, извесно је, потрајати до дубоко у јесен, наводи „Блиц“.
Успели смо вакцинацијом да га делимично успоримо, али смо исто тако у више наврата успели да га својим необавезном и неодговорним понашањем попут ватре распиримо и дозволимо му да поново букне. Практично свако годишње доба, ма сваки месец, носи неке своје опасности које могу довести до новог таласа и новог ширења короне.
Сада су пред нама неповољни дани. Следи период слава, па већ од 16. октобра када православни верници славе Ђурђиц, па до краја јануара и прославе Светог Саве готово да нема недеље без славе, а свака са собом носи посебан епидемиолошки ризик. Хладноћа, како смо научили, доприноси ширењу вируса, а затворен простор у којем се прославе одвијају тај исти вирус шири.
Тако, иако су бројке мање, велика је вероватноћа да му нове околности изразито погодују, па се нови раст или стагнација на високом нивоу све више помињу. А ту је и проблем са вакцинацијом…
Како је било прошле године?
Прошле године талас је почео управо у ово време, односно крајем септембра и почетком октобра.
Неколико дана након славе Ђурђиц, 16. новембра 2020. бројке су почеле неумитно да расту након мирног периода између два таласа, да би већ последњег октобарског дана, дан након славе Свети Лука било заражено чак 1.817 људи. јасно је било – нови талас је покренут.
Седам дана након Аранђеловдана 21.11. број случајева је био 7.041,, да би после најмасовније славе у Срба Светог Николе бројка била преко 3.000. Јасно је да се вирус тада гасио и да је пик био за нама, али тада примећујемо једну занимљиву појаву. Наиме, ако погледамо корона криву мало боље – упркос паду броја заражених правог предаха међу таласима заправо није било, па су се зимски и пролећни спојили у један веома дуг и изразито смртоносан талас који је трајао од почетка јесени до краја пролећа.
Тако, најмањи број између два таласа био је у јануару, али то нису биле бројке на које смо навикли када се гаси један талас и почиње нови. Нисмо имали дан да је број заражених био испод 1.000. Најмање заражених је било 17. јануара када је заражених било 1.317, након чега је епидемија опет кренула неконтролисано да „дивља“. Сви су изгледи да је то оно што ове зиме можемо да очекујемо.
Мишљења су подељена
Стручњаци имају подељена мишљења када је у питању четврти талас коронавируса у Србији.
„Тешко је питање када ће се овај талас завршити. Овај вирус је заиста непредвидив и већини епидемиолога није јасан начин на који се понаша. Тренутна крива није класична биолошка крива“, каже за „Блиц“ епидемиолог др Радмило Петровић пензионисани стручњак Института за имунологију и вирусологију „Торлак“.
Како он објашњава крива има један нормалан ток, расте, дотакне врх и онда настави да пада – тај процес траје два до три месеца.
„Међутим, ми сада имамо ситуацију да су се високе бројке задржале већ дуже време. Све се креће од шест до седам хиљада заражених. Крива је већ дуго равна на високом нивоу – наводи наш стручњак.
Епидемиолог и члан Кризног штаба проф. др Бранислав Тиодоровић раније је рекао за „Блиц“ да потенцијал вируса повећавају разне околности у великим колективима.
„Ту где се људи окупљају са разних страна представља ризик, није исто имати 15 радника и имати 1.500 радника. То ће сигурно бити један од фактора за повећања броја и одржавање потенцијала. Бројке преко 3.000 морамо да очекујемо. Можда ће то ићи тако док постоји ‘горући материјал’, док вирус не пронађе осетљиве, а то су они који су невакцинисани у овом случају. Онда може доћи до неке стабилизације, али то није стабилизација у позитивном смислу, може бити 1.000, или 1.500, можда и 2.000 све је могуће“, рекао је тада професор Тиодоровић.
Неке прогнозе са друге стане нису толико оптимистичне. По речима проф. др Наде Куљић Капуљице предаха нема до пролећа.
„Тешко је прогнозирати када ће корона нестати, али оно што знамо јесте да је сезона овог вируса рано пролеће, негде после епидемије грипа, и да тек после тога може да се очекује стабилнија епидемиолошка ситуација“, поручује проф. др Куљић Капулица.
Извор: Б92/Блиц.рс
