Данас се показало да одређене намирнице поседују изузетан капацитет у сузбијању настанка карцинома, било у превенцији или у току лечења, тврди чувени српски лекар
„Карцином представља побуну, у којој неке ћелије одлучују да крену сопственим путем, на уштрб тела. Један део ћелија ово чини променама у саставу ДНК, мутацијама. Потребно је десетак мутација, па и више да се јави малигна промена“, каже др Бранимир Несторовић. Он наводи да
Према његовим речима, понашање тумора је такође изузетно интелигентно, напомиње он и додаје да они имају изузетно развијену комуникацију са свим ћелијама организма, али и бактеријама, усмеравајући их да помажу раст тумора.
„Такође, ћелије тумора се не деле на две ћелије, већ на четири, па и пет истовремено. Истовремено, туморске ћелије имају изузетно брз и ефикасан метод за поправљање оштећења ДНК, знатно ефикасније него ћелије организма. Туморске ћелија показују изузетну комуникацију са ћелијама организма, чинећи их својим помагачима у развоју тумора. Показано је да потпорне ћелије мозга, глија, изузетно помажу развој малигних ћелија. Наши леукоцити, који нас бране од инфекције, када дођу на место тумора, уместо да га убију помажу настајање метастаза“, наглашава доктор.
„Занимљива је прича о салвестролу, који има изразитна антиканцерска својства, док нема никакве ефекте на здраве ћелије. Налази се само у органски гајеном воћу и поврћу, коме даје горак укус, објашњава Несторовић.
Он додаје:
„Деведесетих година прошлог професор Дан Бурке, из Абердина у Шкотској открио је нови тип цитохрома P450, који је назван CYP1B1. Цитохроми су иначе ензими који учествују у детоксикацији метаболита у телу, али и страних материја, као што су канцрогене. Најчшће се налазе у јетри, а познати су CYP1, CYP2, и CYP3.
Друге врсте цитохрома P45 ензима су CYP11, CYP17, CYP19 и CYP21 и укључени су у синтезу материја које играју улогу у регулацији синтезе стероида, масних киселина и прстагландина.
Овај цитохром је био изузетан, јер се могао наћи само у туморским ћелијама, а не и у здравом ткиву. У скоро свих тумора, његов ниво је јако висок. Ово откриће је омогућило стварање антиканцерских лекова, који су безопасни за здраве ћелије, јер се активирају у претварају у цитостатике само у туморским ћелијама – доцетаксел, елиптицин, митоксантрон и тамоксифен“.
Заједно са професором Гари Потером су начинили инхибитор тирозин киназе, који је моћан агенс за уништавање туморских ћелија.
„Потер и Бурке су желели да сазнају да ли постоји природна супстанца коју би активирао овај цитохром. Полазна основа за ову претпоставку је дневно настаје до 1000 микрокарцинома, али их организам лако елиминише, каже Несторовић и напомиње да по њима није питање зашто људи добијају рак, већ зашто људи тако ретко добијају рак. Професор Бурке је претпоставио да CYP1B1 прдставља мехнизам самоуништења новонастлих малигних ћелија, наставо током еволуције. На овај начин нормална исхрана штити од настанка каринома.
Тим Бурке и Поттера је 2020 године објавио да овај цитохром метаболише ресвератрол, супстанцу која успорава старење у пицеатанол, инхибитор тирозин киназе који је фаталан за туморске ћелије.
Природни фитоестроген ресвератрол се налази у грожђу и вину, кикирикију, боровницама, шљивама и кори парадајза. Сличне особине има и птеросилбен из боровнице.
До данас је група ова два професора из Шкотске идентификовала двадесетак супстанци у храни.Оне су често биолошки веома удаљене, али садрже сличне активне молекуле. Означавају се групно као салвестроли.
Њихово антитуморско деловање је доказано код тумора мозга, дојке, простате, дебелог црева, јајника, тестиса и карцинома плућа.
У току својих испитивања, професор Поттер је наишао на занимљиву чињеницу – ниво салвестрола је веома варирао у различитим врстама воћа и поврћа, које није гајено органски. Пестициди су драматично смањивали њхов ниво. Ово је веома логично, јер биљке нису имале потребе у одсуству штетних агенаса да синтетишу салвестроле.
Штавише, храна третирана пестицидма је често имала висок ниво карциногена (милијарде одштете које се исплаћују запосленима у Монсанту јер су добили рак од глифосата су најновији пример).
Када бирате воће и поврће, узимајте оно које има горкаст укус, јер је богато салвестролима. Избегавајте воће и поврће које је једнаке величине, слатког укуса, органски гајено увек има дискретно горак укус.
Произвођачи масовне хране уклањају салвестроле, јер им кваре укус. Резултат је да садашња храна има 80 до 90% мање салвестрола, него што је то био случај пре 50 година.
Извор: Ало.рс
