Осумњичени за тешко убиство трочлане породице, Горан Џонић намамио је брата од тетке Горана Ђокића (57), његову супругу Гордану (56) и ћерку Лидију (26) у смртоносну замку, тако што их је кобне ноћи пресрео и затражио помоћ рекавши да му се крај Јужне Мораве покварио скутер.
Ђокић, који је након напада и покушаја пљачке мењачнице био и више него опрезан, имао је безгранично поверење у брата од тетке Џонића који у Моравцу живи неколико кућа од куће његове мајке, па је кренуо да му помогне.
– Ђокићи су са оближњег извора, који се налази на путу од Моравца ка Тешици, сваки пут кад би долазили у селу, свраћали и по воду за коју се верује да благотворно делује на здравље. Кобне ноћи, зато су на раскрсници на главном путу у Моравцу скренули удесно, ка Тешици, уместо на лево према Алексинцу. Кренули су по воду, па кући. Пошто су наточили воду на чесми која доводи изворску воду, вероватно је у том тренутку наишао Горан, који је одлично знао да ће бити на том месту у то време. Рекао је да му се покварио скутер када је био на пецању. Нико није посумњао, јер се знало да је Џонић риболовац. Кренули су са њим ка месту „Дудине баре“, на кеју крај Мораве у атару Моравца, одакле се нису вратили живи – каже извор.
После ликвидације Ђокића, у њиховом пасату су остали канистери са изворском водом а Џонић, као искусан ватрогасац, добро је знао да би та количина воде могла да угаси пожар на возилу које је касније, те ноћи запаљено у околини Тешице.
– Неком мање искусном би можда промакли канистери у гепеку возила али не и искусном ватрогасцу. Зато су канистери пронађени избачени крај пута. Као искусном риболовцу, добро му је био познат и крај око старе сепарације шљунка, који је два километара удаљен од пута, и три километра од првих кућа. То је била довољна удаљеност да се возило запали у густом шибљу и да нико не схвати шта се дешава. Чак и ако би неко видео пожар, помислио би да је са сеоске депоније која се налази у близини, па би помислио да се ватра види одатле – каже извор.
Горан Џонић се у данима након нестанка, али и проналаска спаљених тела Ђокића, понашао изузетно дрско, али и самоуверено, а за сваки дан од 26. септембра па све до проналаска тела 2. октобра имао је спреман алиби.
Полиција је после открића да су Горан, Гордана и Лидија сурово ликвидирани, па спаљени, међу првима саслушала Горана Џонића.
– Полиција је даноноћним радом успела да сложи мозаик. Одговорима на питање ко је најбоље познавао Ђокиће, ко им је био наводно одан, али и ко је знао њихово кретање, са колико новца располажу и истовремено ко је халапљив до те мере да је за новац спреман све да учини. Управо се Горан, брат од тетке убијеног власника мењачнице и малтене први комшија његове мајке, уклапао у овај профил личности – наводи извор Курира и наставља:
– Када су инспектори почели да га „опипавају“, Џонић је био веома дрзак. Није се предавао ни када су код њега нађене неке ствари које могу да буду доказ у случају убиства. Тврдио је да је био човек од поверења Ђокића и да је, као такав, могао све то да има.
Како наводе извори Џонић је унапред осмислио и своје алибије. Тако је инспекторима рекао да је у ноћи убиства био на пецању на Морави, будући да је страствени пецарош. И за наредне дане је имао спреман алиби, али је био прилично неубедљив.
– Он је очигледно био спреман и за саслушања, јер кад је планирао злочин, планирао је и шта ће радити и говорити после. Злочин је планирао шест месеци, све је детаљно припремио. Међутим, његови одговори на саслушањима деловали су небулозно, често је мењао исказе, тако да је тим својим понашањем само продубљивао сумњу инспектора – каже извор упознат са истрагом.
– Полиција је пронашла и његове ДНК трагове на месту злочина. Када су му предочени, он је рекао да они могу да се односе и на његове синове. Такође, на питање инспектора: „Да ли је копао у синовљевом дворишту?“, он је одговорио: „Можда сам копао, а можда и нисам. Можда је копао мој син“ – препричава саговорник како се осумњичени понашао током истраге.
Како су се докази гомилали, Џонићу се сужавао круг за маневар, па је покушао да своју улогу у злочину покаже што минорнијом, говорио је да сумња ко би могао да буде умешан у монструозни злочин, а он је можда несвесно информацијама отиповао Ђокиће.
– Успут је покушавао да буде конфузан и мењао је причу. Када му је полиција ставила лисице јер су бројни докази довели до тога да је учествовао у убиству Ђокића. Засад се не искључује ни могућност да је имао и помагаче, тако да се истрага наставља – објашњава извор.
Извор: Курир.рс/Блиц
