Тачно 1. октобра истиче рок за покретање поступака за накнаду штету због смањених пензија у пероду од 1. новембра 2014. до 1. октобра 2018. године током периода фискалне консолидације. У Србији се пред судовима у овом тренутку води више од 10.000 парничних и других поступака оштећених пензионера и њихових наследника за накнаду штете нанете смањивањем пензија током четири године. Када се све сабере и одузме пензионерима је за четири године закинуто осам пензија.
Поједина пензионерска удружења овим поводом позвалy су оштећене пензионере да покрену поступак пре него што истекне рок како би обезбедили право да после позитивне пресуде Европског суда за људска права, покрену и судски поступак за накнаду штету.
Законом о привременом уређењу начина исплате пензија у новембру 2014. године, пензије у Србији које су биле веће од 25.000 динара умањене су у зависности од износа од 22 до 25 одсто, а како су истакла поједина удружења, Уставни суд је одбио да одлучује да ли је тај закон у складу са Уставом.
Неке процене Удружења синдиката пензионисаних војних лица Србије говоре да је законом наводно оштећено око 840.000 пензионера и наследника преминулих и да је према подацима, које је држава доставила Европском суду за људска права у Стразбуру, остварена уштеда односно, како они истичу, штета нанета пензионерима, износи око 840 милиона евра.
По тој рачуници, у овом синдикату, наводе да то значи да је просечно сваком пензионеру одузето по осам пензија.
Оснивач и председник Удружења синдиката пензионисаних војних лица Србије, Јован Тамбурић, рекао је да оштећени пензионери могу да се обрате њима путем сајта пензионервојни.рс и да су они успоставили сарадњу са 16 адвокатских канцеларија које су их заступале.
„Нама могу да се обрате сви пензионери и војни и цивилни. У нашем удружењу има чак више цивилних пензионера него војних“, изјавио је Тамбурић за „Нову“.
Он упозорава да пензионери морају да се обраћају појединачно због измена Закона о парничном поступку из 2013. године чиме су онемогућене групне тужбе, односно да је, како тврди, онемогућено да се пензионери групно обраћају суду, али и Европском суду за људска права.
Као још један велики проблем, овај представник пензионера, види у великим судским таксама које много сиромашних пензионера не могу да, према тврдњама нашег саговорника, плате.
„У БиХ пензионери у предметима заштите својих права на пензију не плаћају судску таксу. Због тога смо склопили споразуме са адвокатским канцеларијама да не наплаћују унапред накнаде већ да их наплате на крају успешног судског поступка“, поручује Тамбурић.
До сада је суд у Стразбуру прихватио неколико десетина представки од којих је 11 већ обједињено у предмет „Жегарац и други против Србије“, који се налази у поступку решавања.
Упитан зашто је само 10.000 поступака оштећених пензионера и њихових наследника, Тамбурић наводи да има неколико разлога зашто је само толико случајева.
Прво је, како наводи, стање слободе медија и додаје да смо сведоци да нигде на телевизијама са националном фреквенцијом није било јавне расправе о смањивању пензија и последицама тога чина.
Други разлог за само 10.000 поступака оштећених пензионера, Тамбурић види у понашању других удружења пензионера, али и Партије уједињених пензионера Србије (ПУПС), који су требали да заштите интерес ове групе.
„Зато стално председник Српске напредне странке Александар Вучић говори да су пензионери пристали на смањене пензија што је лаж. Ово су разлози зашто највећи број пензионера није био информисан и није покренуо поступке“, поручује Тамбурић за „Нову“.
Он каже да је пензија нешто што је зарађено и истиче да га је погодила дискриминација пензионера током финансијске консолидације.
„Ја пензију доживљавам као нешто што је зарађено и док сам радио мој послодавац је уплаћивао ПИО и тако сам стекао право на пензију и она је дефинисана као стечено материјално право, односно имовина. Само су пензионери одабрани да својим новцем учествују у стабилизацији српских финансија, чак је и смањиваје плата у јавном сектору били неправедно, јер су некима нешто пре смањивања повећали плате“, рекао је наш саговорник.
Он истиче да је велики број пензионера током фискалне консолидације био принуђен да због смањења узму банкарске кредите и тако се још задуже.
Извор: Нова
