На територији Србије до данас је потврђено 13 случајева оболевања од грознице Западног Нила, саопштио је Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут“.
Обољења су регистрована код особа са територија Севернобанатског (један случај), Средњебанатског (један), Јужнобанатског (два), Сремског (два), Града Београда (два) и Јужнобачког (пет) округа.
На основу извештаја Завода за биоциде и медицинску екологију од 6. септемба, присуство генома вируса Западног Нила откривено је у домаћим комарцима Цулеx пипиенс са локација на територији града Панчева, Новог Сада и Београда, као и на локацији територије Палић.
На основу извештаја Управе за ветерину, Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде од 7. септембра, присуство генома вируса Западног Нила откривено је у дивљим птицама се територије Јужнобачког (две птице) и Јужнобанатског (једна) округа.
Грозница Западног Нила је сезонско обољење које је највише заступљено у периоду највеће активности вектора – комараца. За наше географско подручје карактеристично је да вектори постају активни у пролеће (март/април), а период њихове интензивне активности је од краја маја до септембра.
Сезона трансмисије вируса Западног Нила у Србији уобичајено траје од јуна до новембра. У Републици Србији интензивни надзор над Грозницом Западног Нила у хуманој популацији спроводи се у сезони трансмисије вируса од јуна до прве половине новембра, а пасивни надзор над тим обољењем у осталом периоду године. Имајући у виду искуства како околних тако и наше земље, први оболели се региструју углавном у другој половини јула, а највећи број случајева се пријављује током августа.
Грозница Западног Нила (ГЗН) присутна је на појединим подручјима Европе још од 60-их година прошлог века, а спорадични случајеви и мање епидемије у хуманој популацији регистровани су у неколико земаља источне и јужне Европе током последњих 15 година. Ово обољење се првенствено јавља у руралним областима, али у хуманој популацији је крајем прошлог века регистровано епидемијско јављање ГЗН у урбаним срединама.
Током 2010. године регистровано је нагло повећање броја оболелих у хуманој популацији, као и појава овог обољења у неким земљама Европе где га раније није било, те је у земљама Европске уније и суседним земљама пријављено укупно 340 вероватних/потврђених аутохтоних случајева, са 41 смртним исходом.
Инфекција вирусом Западног Нила је званично први пут регистрована у хуманој популацији на територији Србије крајем јула 2012. године. У периоду од 2012. до 2020. године на територији Републике Србије регистрована су укупно 1032 случаја грознице Западног Нила. У истом периоду бележи се и 98 смртних исхода који се могу довести у везу са оболевањем од грознице Западног Нила.
Током сезоне надзора 2020. године у Србији нису пријављени случајеви оболевања од грознице Западног Нила у хуманој популацији.
Грозница Западног Нила је вирусно обољење које се преноси убодом зараженог комараца. Већина (80 одсто) инфицираних вирусом Западног Нила нема никакве симптоме и знаке болести. Код мањег процента заражених (приближно 20 одсто) симптоми подсећају на обољење слично грипу, са наглом појавом повишене телесне температуре, главобољом, боловима у мишићима и зглобовима, умором, благим пролазним осипом и лимфаденопатијом. Међутим, код појединих особа (мање од 1 одсто), долази до настанка асептичног менингитиса или енцефалитиса, односно неуроинвазивног облика болести, који захтева хоспитализацију.
Симптоми неуроинвазивног облика болести су главобоља, укочен врат, ступор (тупост), дезоријентисаност, кома, тремори, конвулзије, слабост мишића и парализа.
Након прележане инфекције често долази до развоја дуготрајних последица, као што су: умор, губитак памћења, тешкоће приликом ходања, мишићна слабост и депресија. Леталитет је већи код старијих особа, нарочито код особа изнад 75 година живота.
Да би случај инфекције вирусом Западног Нила био потврђен код пацијента уз испољену клиничку слику неуроинвазивног облика болести (менингитис, енцефалитис, менинго-енцефалитис), неопходно је да се потврди присуство одговарајућих антитела у ликвору код оболелог пацијента.
У циљу смањења ризика од заражавања вирусом Западног Нила, препоручује се примена мера личне заштите од убода комараца и то: Употреба репелената на откривеним деловима тела приликом боравка на отвореном, ношење комотне одеће дугих рукава и ногавица, светле боје, избегавање боравка на отвореном у периоду најинтензивније активности комараца – у сумрак и у зору, употреба заштитне мреже, избегавање подручја са великим бројем инсеката, као што су шуме и мочваре…
У случају појаве било каквих симптома који су компатибилни са неуроиназивним обликом болести, одмах се јавити изабраном лекару.
Извор: Танјуг
