Босна и Херцеговина се налази у стању перманентне кризе, са повременим осцилацијама, а евентуална одлука Кристијана Шмита који у Сарајеву борави као немачки туриста не би произвела повлачење српског члана Председништва БиХ, каже у разговору за Спутњик доктор политичких наука Ненад Кецмановић.
Захтев бошњачког члана председништва Шефика Џаферовића упућен новом високом представнику у БиХ Кристијану Шмиту да смени Додика, српског члана Председништва, јер није гласао за одлуке тог тела, подигла је нову буру у БиХ.
Шта ће се десити ако Шмит заиста смени Додика? Шта могу Русија и Кина кад не признају Шмита, а шта је потез РС?
„Шмит за РС напросто није високи представник и како је већ званично саопштено у Бањалуци, он у Сарајеву борави као немачки туриста или бивши министар у посети Федерацији. Доследно томе, његова евентуална одлука о смени Милорада Додика не би произвела повлачење српског члана Председништва БиХ.
Једино би још више збила редове власти и опозиције у Српској и додатно заоштрила лоше ентитетски и националне односе у БиХ. Утолико више што иницијатива не долази из ОХР-а, него од Шефика Џаферовића, односно са бошњачке стране. Заједнички став Русије и Кине, па и Србије, обавезује Српску да не иде испод тог нивоа и прави било какве компромисе.“
Да ли би се таквом потенцијалном одлуком Шмита отворила врата за заиста озбиљнију кризу у БиХ или за нешто још горе?
„БиХ се налази у стању перманентне кризе, са повременим осцилацијама. Сада се, међутим, криза заиста интернационализовала. Формално је БиХ и до сада била протекторатом међународне заједнице, али је то заправо био протекторат западног дела међународне заједнице.
Русија и Кина се нису мешале, док су САД, НАТО и ЕУ западни Балкан сматрали својим незавршеним или до пола завршеним послом који може да сачека због неких важнијих послова у региону.
Међутим када су се у том вакуму појавиле и Русија, Кина, Турска, пренули су се. Али то је већ био симптом преласка са униполарног на мултиполарни свет и криза у БиХ се заиста интернационализовала. Русија и Кина су у СБ УН понудиле решење: прихватиће Шмита за високог представника али на годину дана и без бонских овлашћења
Оптимистички предвиђам компромис са Западом: Шмит ће добити читав четворогодишњи мандат, али без бонских овлашћења. Ја повлачење САД и НАТО из Авганистана не доживљавам само као њихов пораз, него прије свега као позитивно прилагођавање Запада новим глобалним односима. Утолико и ова криза у БиХ може да буде наговештај повољног расплета по Српску.“
Својевремено је високи представник БиХ Педи Ешдаун, сменио више од 70 српских функционера – каква је данас разлика у односу на тај период? Да ли је уопште има?
Разлика је велика! У оно време Српска је била под још већим притиском него данас. Хашки истражитељи су возали контејнере од Крајине до Херцеговине. Саслушавали су ратне посланике и министре, претили им, уцењивали их, физички и психички исцрпљивали. Приликом привођења многи су били рањени, неки и убијени.
Ешдаун је отворено говорио да по бонским овлашћењима има право да учини шта год хоће. Током његовог мандата и било је заиста тако: наметао је законе, смењивао изабране функције, отимао ентитетске надлежности.
Прешао је све цивилизацијске границе, па су га и у домовини почели да пореде са колонијалним намесником британске империје у Калкути. Преокрет је започео са Додиковим другим премијерским мандатом и дугим континуитетом власти његове странке и коалиције током које је зауставио диктатуру високих представника.
Већ Инцко током 12 година није више користио бонска овлашћења, сем последњих дана мандата. Закон који је наметнуо пред полазак изазвао је прави џумбус не само у БиХ, мобилисао је јединствен отпор РС, блокирао заједничке органе, испровоцирао реакцију Москве и Пекинга. Најзад, Српска и Срби нису више под стигмом злочиначког народа као што је било оних година.
Извор: rs.sputniknews.com
