У Србији је до сада регистровано 12 случајева обољевања од грознице Западног Нила, потврдио је Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут“.
Обољења су регистрована код особа са територија Средњег Баната (један случај), града Београда (два), Јужног Баната(два), Срема (два) и Јужнобачког округа (пет).
Извештај Завода за биоциде и медицинску екологију од пре три дана каже да је присуство вируса Западног Нила откривено у домаћим комарцима (Цулеx пипиенс) на територији града Панчева, Новог Сада и Београда, као и на Палићу.
Осим у комарцима, присуство вируса је откриве и код дивљих птица! Ову информацију је саопштена на основу извештаја Управе за ветерину, Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде, а вирус је откривен код три птице и то две из Јужне Бачке и једне у Јужном Банату.
„Батут“ саопштава да је у земљама Европске уније код људи пријављено укупно 71 случај оболевања од грознице Западног Нила, и то у Грчкој (34), Италији (24), Румунији (четири), Аустрији (три), Шпанији (три) и Мађарској (три).
У истом периоду у државама ЕУ регистрована су два смртна исхода који се могу довести у везу са обољевањем од грознице Западног Нила и то у Грчкој и Румунији.
Од почетка сезоне 2021. године до сада у земљама ЕУ пријављено је седам епидемија изазваних вирусом Западног Нила међу коњима и то у Шпанији (пет епидемија) и Немачкој (две). Међутим, епидемија изазвана тим вирусом није регистрована међу птицама.
Шта је грозница Западног Нила
Грозница Западног Нила је сезонско обољење које је највише заступљено у периоду највеће активности комараца. За наше географско подручје карактеристично је да комарци постају активни у пролеће, а период њихове интензивне активности је од краја маја до септембра. Сезона трансмисије вируса Западног Нила у Србији уобичајено траје од јуна до новембра месеца.
У Републици Србији интензивни надзор над Грозницом Западног Нила код људи спроводи се у сезони преноса вируса од јуна до прве половине новембра месеца, а пасивни надзор над тим обољењем у осталом периоду године. Имајући у виду искуства како околних тако и наше земље, први оболели се региструју углавном у другој половини јула месеца, а највећи број случајева се пријављује током августа месеца, саопштава „Батут“.
Грозница Западног Нила почела је у Европи 60-их година прошлог века
Грозница Западног Нила (ГЗН) присутна је на појединим подручјима Европе још од 60-их година прошлог века, а спорадични случајеви и мање епидемије у хуманој популацији регистровани су у неколико земаља источне и јужне Европе током последњих 15 година.
Ово обољење се првенствено јавља у руралним областима, али код људи је крајем прошлог века регистровано епидемијско јављање ГЗН у урбаним срединама. Током 2010. године регистровано је нагло повећање броја оболелих у хуманој популацији, као и појава овог обољења у неким земљама Европе где га раније није било, те је у земљама Европске уније (ЕУ) и суседним земљама пријављено укупно 340 вероватних/потврђених аутохтоних случајева, са 41 смртним исходом.
Највећи број оболелих (262 оболела, 35 умрлих) регистрован је у Грчкој, а аутохтоне случајеве инфекције вирусом Западног Нила пријавиле су Македонија, Румунија, Мађарска, Италија, Шпанија, пише на сајту „Батута“.
Инфекција вирусом Западног Нила је званично први пут регистрована на територији Србије крајем јула месеца 2012. године. У периоду од 2012. до 2020. године на територији Републике Србије регистрована су укупно 1.032 случаја грознице Западног Нила. У истом периоду бележи се и 98 смртних исхода који се могу довести у везу са оболевањем од грознице Западног Нила.
Током сезоне надзора 2020. године у Србији нису пријављени случајеви оболевања од грознице Западног Нила. Током 2020. године у земљама ЕУ регистровано је укупно 316 случајева, а у суседним државама пријављено је укупно 17 оболелих од грознице Западног Нила. У истом периоду у Европским и осталим државама регистриовано је 37 смртних исхода изазваних том инфекцијом.
Поред тога, у истом временском периоду у земљама ЕУ регистроване су и епидемије изазване вирусом Западног Нила у популацији коња (185 епидемија) и птица (2).
Грозница Западног Нила је вирусно обољење које се преноси убодом зараженог комараца. Главни преносилац је Цулеx пипиенс, врста комарца која је одомаћена и код нас. Главни резервоар заразе су различите врсте птица, у којима се вирус одржава, док је човек случајни, односно тзв. слепи домаћин и инфекција вирусом Западног Нила се са њега даље не преноси.
Већина инфицираних нема симптоме болести
Већина особа (80%) инфицирана вирусом Западног Нила нема никакве симптоме и знаке болести. Код мањег процента заражених особа (приближно 20%) симптоми подсећају на обољење слично грипу, са наглом појавом повишене телесне температуре, главобољом, боловима у мишићима и зглобовима, умором, благим пролазним осипом и лимфаденопатијом.
Међутим, код појединих особа (<1%), долази до настанка асептичног менингитиса или енцефалитиса, односно неуроинвазивног облика болести, који захтева хоспитализацију.
Симптоми неуроинвазивног облика болести су главобоља, укочен врат, ступор (тупост), дезоријентисаност, кома, тремори, конвулзије, слабост мишића и парализа.
Након прележане инфекције често долази до развоја дуготрајних последица, као што су: умор, губитак памћења, тешкоће приликом ходања, мишићна слабост и депресија. Смртност је већа код старијих особа, нарочито код особа изнад 75 година живота.
Да би случај инфекције вирусом Западног Нила био потврђен код пацијента уз испољену клиничку слику неуроинвазивног облика болести (менингитис, енцефалитис, менинго-енцефалитис), неопходно је да се потврди присуство одговарајућих антитела у ликвору код оболелог пацијента.
Како се заштитити од убода комарца
У циљу смањења ризика од заражавања вирусом Западног Нила, препоручује се примена мера личне заштите од убода комараца и то:
• Употреба репелената на откривеним деловима тела приликом боравка на отвореном.
• Ношење одеће дугих рукава и ногавица, светле боје.
• Препоручљиво је да одећа буде комотна, јер комарци могу да убадају кроз припијену одећу.
• Избегавање боравка на отвореном у периоду најинтензивније активности комараца – у сумрак и у зору.
• Употреба заштитне мреже против комараца на прозорима, вратима и око кревета.
• Редукција броја комараца у затвореном простору.
• По могућству боравак у климатизованим просторима, јер је број инсеката у таквим условима значајно смањен.
• Избегавање подручја са великим бројем инсеката, као што су шуме и мочваре.
• Смањење броја комараца на отвореном где се ради, игра или борави, што се постиже исушивањем извора стајаће воде. На тај начин смањује се број места на које комарци могу да положе своја јаја. Најмање једном недељно треба испразнити воду из саксија за цвеће, посуда за храну и воду за кућне љубимце, из канти, буради и лименки. Уклонити одбачене гуме и друге предмете који могу да прикупљају воду.
• У случају путовања у иностранство, поготово ако се ради о тропском и субтропском подручју, обавезно се придржавати свих наведених мера превенције
• У случају појаве било каквих симптома који су компатибилни са неуроиназивним обликом болести, одмах се јавити изабраном лекару.
Извор: Блиц/srbijadanas.com
